Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић учествовао је данас у Будимпешти на 12. Конференцији предсједника парламената Југоисточне Европе, уз учешће предсједника парламената земаља Вишеградске групе, гдје је, говорећи на тему „Стање проширења у региону Југоисточне Европе“, поручио да европски пут Босне и Херцеговине мора бити заснован на поштовању уставне структуре, равноправности и унутрашњем договору, без наметања рјешења споља.
Говор предсједника Стевандћа објављујемо у цјелини
„Обраћам вам се у име Народне скупштине Републике Српске, једног од два уставна ентитета унутар Босне и Херцеговине, са увјерењем да је данашња расправа о проширењу Европске уније истовремено расправа о принципима на којима Европа почива.
Желим да изразим захвалност Мађарској и предсједнику Ласлу Кеверу на гостопримству, али и да посебно истакнем досљедну политику премијера Виктора Орбана, који је у више наврата јасно нагласио да је проширење Европске уније према Југоисточној Европи питање стратешке визије, а не краткорочне политичке тактике. Та досљедност у ставовима, без обзира на притиске и промјењиве политичке околности, показује да се европска политика може водити принципијелно и дугорочно.
Међутим, управо у томе лежи један од кључних проблема данашњег процеса проширења — европска недосљедност.
Данас се често говори о „замору од проширења“. Али можда је прави проблем нешто друго — замор од недосљедности.
С једне стране, од земаља кандидата се захтијева пуна примјена европских стандарда, владавине права и институционалне транспарентности. С друге стране, у појединим случајевима се толеришу или чак подржавају механизми који нису у складу са тим истим принципима.
Процес европских интеграција није спорно питање за Републику Српску. Ми подржавамо европски пут Босне и Херцеговине. Али европски пут не може бити пут уставне ерозије, нити пут политичке централизације која није резултат унутрашњег договора.
Европска унија почива на принципу поштовања националног идентитета и уставних структура држава чланица. Уговор о Европској унији, у свом члану 4, јасно предвиђа да Унија поштује национални идентитет држава чланица, укључујући њихове основне политичке и уставне структуре.
Ако се тај принцип примјењује на државе чланице, онда мора бити поштован и у процесу приступања. Земље се не примају у Европску унију тако што им се укидају специфичности, већ управо са својим специфичностима — уставним, културним и институционалним.
Босна и Херцеговина има специфичну уставну структуру утемељену Дејтонским мировним споразумом. Република Српска је њен уставни ентитет са јасно дефинисаним надлежностима које нису предмет политичког експеримента, већ међународно и правно утврђена чињеница.
Ипак, у пракси постоји институција високог представника са такозваним „бонским овлашћењима“, која омогућава наметање закона и директне интервенције у законодавни процес — овлашћења каква не постоје у институционалном оквиру Европске уније.
Поставља се суштинско питање: како је могуће захтијевати пуне европске стандарде, а истовремено одржавати механизам који одступа од принципа владавине права и демократског легитимитета?
Ако Европа инсистира на владавини права, онда она мора бити универзална. Ако говоримо о демократији, одлуке морају доносити изабране институције. Стабилност Босне и Херцеговине не може се градити на инструменту бонских овлашћења. Она се може градити искључиво на унутрашњем договору конститутивних народа и ентитета.
Република Српска остаје посвећена дијалогу. Ми не одбијамо разговоре. Напротив, ми их тражимо. Али дијалог подразумијева равноправност, а равноправност значи да нико нема право да одлучује у име других.
Југоисточна Европа није периферија Европе. Она је њен историјски и геополитички дио. Дуготрајна неизвјесност у процесу проширења слаби реформску мотивацију и ствара простор за нестабилност.
Земље Вишеградске групе показале су да је могуће очувати национални идентитет и уставне специфичности, а истовремено бити снажан и активан дио Европске уније. То искуство је важно и за Босну и Херцеговину.
У актуелним глобалним околностима, у којима су бројна жаришта нестабилности ван Европе изразито неизвјесна, примјетно је да су Сједињене Америчке Државе показале прагматизам када је ријеч о очувању мира на европском простору. Такав приступ, усмјерен ка стабилности и избјегавању ескалација, заслужује озбиљну пажњу.
Европска унија је настала као одговор на историјске подјеле и сукобе унутар Европе. Зато њена политика мора почивати на разборитости и прагматизму — на економији, енергији, технологији и сигурности снабдијевања — а не на реторици која продубљује линије раздвајања..
Мале и средње земље не желе да постану простор геополитичких надметања. Желимо стабилан континент, отворене канале комуникације и политику која штити мир као највишу вриједност.
Европска унија не смије стварати утисак подјеле на земље „првог“ и „другог“ реда. Процес проширења мора бити заснован на равноправности и поштовању специфичности сваке државе, а не на европском фанатизму који подстиче искључивост, продубљује подјеле и удаљава Унију од њених изворних принципа мира и договора.
У том смислу, политика Мађарске и ставови премијера Виктора Орбана данас представљају глас прагматизма у европској расправи. Мађарска је показала да је могуће бити снажан члан Европске уније, а истовремено досљедно штитити суверенитет, економски развој и политику мира. Та врста политичке стабилности и јасноће важна је не само за Мађарску, већ и за цијели регион.
Мађарска је у више наврата показала разумијевање за специфичности Југоисточне Европе и за сложену уставну структуру Босне и Херцеговине. Тај приступ заснован на уважавању заслужује искрено поштовање.
Зато желим да нагласим принцип који сматрамо суштинским за европску будућност региона:
О Републици Српској и Босни и Херцеговини мора се разговарати са нама, а не о нама.
Без укључивања легитимно изабраних институција нема трајног рјешења.
Без унутрашњег договора нема стабилности. Без поштовања уставних специфичности нема успјешне интеграције.
Европа се гради на разноликости, а не на униформности.
Гради се на принципима, а не на изузецима.
Гради се на договору, а не на наметању.
И зато дозволите да закључим јасном и недвосмисленом поруком Европској унији:
Разговарајте са нама. Не одлучујте о нама без нас.
Хвала вам на пажњи.“ рекао је предсједник Стевандић.
