Улога и начин рада
Народна скупштина Републике Српске је највиши представнички и законодавни орган Републике Српске. Њена улога, састав и начин рада уређени су Уставом Републике Српске и Пословником Народне скупштине Републике Српске.
У складу са чланом 70 Устава Републике Српске Народна скупштина Републике Српске:
- одлучује о промјени Устава;
- доноси законе, друге прописе и опште акте;
- доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;
- утврђује територијалну организацију Републике;
- расписује републички референдум;
- расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републике;
- расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике;
- бира, именује и разрјешава функционере у складу са Уставом и законом;
- врши контролу рада Владе и других органа који су јој одговорни, у складу са Уставом и законом;
- даје амнестију;
- бира делегате из Републике у Вијеће народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине;
- ратификује споразуме које Република закључи са државама и међународним организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине;
- проглашава ванредно стање за Републику или дио Републике у случају угрожавања безбједности, усљед елементарних непогода (поплава, земљотреса и пожара), природних катастрофа, епидемија, повреда људских права и слобода и нормалног функционисања уставних органа Републике;
- обавља и друге послове, у складу са Уставом и законом.
Народна скупштина има 83 народна посланика. Изборним законима се утврђују изборне јединице и систем подјеле мандата којима се обезбеђује да све општине буду на одговарајући начин заступљене у Народној скупштини. Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем.
Избор и престанак мандата народних посланика и образовање изборних јединица уређују се законом. Најмање четири члана једног конститутивног народа ће бити заступљено у Народној скупштини. Ниједан посланик у Народној скупштини (општинској скупштини) не може вршити функцију делегата у Вијећу народа.
Народни посланици се бирају на четири године на приједлог најмање тридесет народних посланика. Народна скупштина може двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика скратити свој мандат. За вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности мандат Народне скупштине се продужава док то стање траје. Народна скупштина не може скратити свој мандат за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности. У случају да Народна скупштина скрати свој мандат или буде распуштена избори за нову Народну скупштину морају се одржати у року од шездесет дана од дана доношења одлуке о скраћивању мандата. Изборе расписује предсједник Републике. Скраћивањем мандата Народне скупштине престаје и мандат Владе. Предсједник Републике може, пошто саслуша мишљење предсједника Владе и предсједника Народне скупштине, одлучити да Народна скупштина буде распуштена.
Народна скупштина одржава редовне, посебне и свечане сједнице. Сједнице Народне скупштине сазива предсједник Народне скупштине. Народна скупштина ради у сталном засједању. Предсједник Народне скупштине отвара сједницу и утврђује да ли постоји кворум за рад. Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика у складу са Уставом и Пословником. Акт и амандман се сматрају донесеним ако је за њих гласало више од половине од укупног броја народних посланика.
