Састанак парламентарних радних тијела Српске, ФБиХ и БиХ из области безбједности: Безбједност у БиХ задовољавајућа

Датум: 
05.12.2023 - 14:30

У Народној скупштини Републике Српске данас је, у организацији скупштинског Одбора за безбједност, а уз подршку Развојног програма Уједињених нација (УНДП), одржан састанак на којем су учествовали чланови Комисије за безбједност Представничког дома Парламента Федерације БиХ, Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ и Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

На почетку састанка представници УНДП-а су одржали презентацију о Пројекту јачања капацитета сајбер-безбједности у БиХ, коју имплементира ова међународна организација.

У видео-презентацији представљено је на који начин може доћи до „хаковања“ мобилних телефона и тако угрозити рад самих институција. Потом је стручно образложено због чега је потребно уредити законски оквир како би се ојачала заштита података и интернет платформи институција. Истакнуто је да је Република Српска у овој области отишла најдаље, да су у ФБиХ закони још увијек у процедури, те наглашено да је заштита од сајбер-напада и обавеза земље на путу ка Европској унији.

Истакнута је потреба формирања ЦСИРТ тимова (енг. Computer Security Incident Response Team) који би били одговорни за спрјечавање и заустављање сајбер-напада и за отклањање њихових посљедица.

Како је нагласио представник УНДП-а само у недавним сајбер-нападима шест малих фирми у БиХ оштећено је за 1,5 милиона КМ, а са банкомата је украдено 1,7 милиона КМ.

Истакнуто је да средства за ову намјену постоје и да је УНДП спреман да помогне у том процесу, али да су потребни закони који ће регулисати област заштите од сајбер-напада.

На почетку расправе о „актуелној безбједносној ситуацији у БиХ“  предсједник Одбора за безбједност Народне скупштине Републике Српске Вукота Говедарица рекао је да је безбједносна ситуација задовољавајућа, те да највећу пријетњу представљају сајбер-криминал, организовани криминал и корупција, мигрантска криза, шпијунажа, учешће држављана БиХ на страним ратиштима и тероризам.

„Према свим показатељима имамо пораст продаје дроге и оружја, као и привредног криминала и утаје пореза. На глобалном индексу организованог криминала БиХ је осма земља у Европи“, рекао је Говедарица.

Он је говорио и о опасности од сајбер-напада, те подсјетио на сајбер-напад на Парламент БиХ изведен прошле године. Упозорио је и на тренд раста доласка миграната у БиХ који има стопу од 55,5%.

„У БиХ је евидентирано 15.989 миграната. Такође, око 300 лица из БиХ учествовало је на сиријском ратишту од чега се њих 270 није вратило у земљу, а они који су дошли осуђени су на ниске казне затвора јер су казнене мјере недовољне“, рекао је Говедарица.

Он је рекао да дезинформације, попут оне коју је изнио министар одбране БиХ Зукан Хелез о наводном постојању војних кампова у Републици Српској уносе немир међу грађане и подсјетио да су ову изјаву одмах демантовали ЕУФОР и Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ.

Предсједник Комисије за безбједност Представничког дома Парламента ФБиХ Драган Миоковић сложио се да је стање безбједности у БиХ задовољавајуће, али је додао да перцепција јавности одудара од стварног стања.

Он је, такође, упозорио на опасности од сајбер-криминала, те подсјетио на случајеве које је разоткрила Скај апликација истичући да брине повезаност организованог криминала са политичким и структурама служби безбједности.

„Док правосуђе не почне да ради свој посао имаћемо лоше резултате, јер проблем криминала не смије бити политичко питање, него питање правосуђа“, рекао је Миоковић.

Он је истакао да је у фокусу јавности у ФБиХ посљедњих мјесеци проблем фемицида, истичући да Република Српска предњачи у том сегменту јер је насиље над женама унесено у Кривични законик Српске, док ФБиХ сада ради на том проблему.

Након уводних обраћања чланови скупштинских одбора и комисија отворили су расправу о стању безбједности и безбједносним изазовима, истичући да је о свим питањима и проблемима потребно разговарати чему доприноси данашњи састанак у Народној скупштини Републике Српске.

Говорећи о проблемима у сектору безбједности, члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Средоје Новић рекао је да су корупција и криминал пошасти које разарају свако друштво и не дају му да иде напријед, а код грађана стварају негативну слику укупног безбједносног стања.

Он је додао да је у БиХ потребно унаприједити цивилни надзор над службама безбједности, те да је трагично што нико не разматра улогу тужилаштава које се крије под паролом независности.

Миоковић је додао да „тражење одговорности за резултате рада није мијешање у независност правосуђа која је неупитна“, те додао да перцепцију јавности о стању безбједности не креирају само медији, него се она креира на улици и у друштву.

Члан Заједничке комисије за надзор над радом ОБА БиХ Милорад Којић је нагласио да би оваквим састанцима требало да присуствују представници безбједносних служби како би презентовали своје податке, али и изнијели приједлоге на који начин је потребно унаприједити законодавни оквир како би њихов рад био бољи.

У другом дијелу састанка представници УНДП-а презентовали су пројекте у области малог оружја и лаког наоружања које у БиХ имплементира ова организација.