ПИТАЊЕ:
Народни посланик Максим Скоко, Клуб посланика СПС, поставио је на Петој редовној сједници, 26. септембра 2023. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ РАДА И БОРАЧКО – ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ
Дио запослених радника у „Електропреносу БиХ“ и то оних из Републике Српске који због изузетно тешких и сложених услова рада остварују право на бенефицирани радни стаж, имају проблем приликом одласка у пензију у случају када наврше 40 година стажа јер најчешће због бенефиције немају и 60 година навршених живота. Да би апсурд био још већи, њихове колеге из Федерације БиХ немају тај проблем, иако раде у истој компанији, и раније смо разговарали на ову тему и то не само ја него и друге колеге народни посланици, а сада Вас и званично питам шта Министарство намјерава предузети како би се ова аномалија, а рекао бих и неправда ријешила у корист поменутих радника?
ОДГОВОР:
Број: 16-04/2-011-23/2023
Датум: 16.10.2023. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Максим Скоко, Клуб посланика СПС, поставио је на Петој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 26. септембра 2023. године, сљедеће посланичко питање:
„Дио запослених радника у „Електропреносу БиХ“ и то оних из Републике Српске који због изузетно тешких и сложених услова рада остварују право на бенефицирани радни стаж, имају проблем приликом одласка у пензију у случају када наврше 40 година стажа јер најчешће због бенефиције немају и 60 година навршених живота. Да би апсурд био још већи, њихове колеге из Федерације БиХ немају тај проблем, иако раде у истој компанији, и раније смо разговарали на ову тему и то не само ја него и друге колеге народни посланици, а сада Вас и званично питам шта Министарство намјерава предузети како би се ова аномалија, а рекао бих и неправда ријешила у корист поменутих радника?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), а у вези са чл. 244 и 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Одредбом члана 41. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 134/11, 82/13, 96/13 - Одлука Уставног суда Републике Српске, 103/15, 111/21, 15/22, 132/22 и 43/23 - Одлука Уставног суда Републике Српске) прописано је да право на старосну пензију има осигураник када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Чланом 42. ст. 1. и 2. наведеног закона прописано је да осигураник који нема навршених 65 година живота има право на старосну пензију када наврши 60 година живота и 40 година пензијског стажа, а осигураник жена која нема навршених 65 година живота има право на старосну пензију када наврши 58 година живота и 35 година стажа осигурања, док је ставом 3. прописано да, изузетно од става 1. овог члана, право на старосну пензију има полицијски службеник, службеник Судске полиције Републике Српске и припадник службе обезбјеђења-полицајац казнено-поправне установе у Републици Српској када наврши 40 година пензијског стажа, без обзира на године живота.
Одредбом члана 43. Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да осигуранику који има навршен стаж осигурања са увећаним трајањем старосна граница за остваривање права на старосну пензију из члана 41. овог закона снижава се за укупно увећање стажа, стим да се старосна граница може снижавати највише до 55 година живота. Увећање стажа је разлика између укупно утврђеног стажа осигурања са увећаним трајањем и стажа осигурања у ефективном трајању за исти период.
Такође, одредбом члана 39. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да лицу коме је у складу са чланом 37. овог закона утврђен посебан стаж у двоструком трајању Фонд ће на лични захтјев осигураника укинути рјешење којим je тај стаж утврђен.
Радни односи у институцијама БиХ регулисани су прописима које доноси Босна и Херцеговина. У оквиру радних односа уређено је и питање престанка радног односа. Један од основа за престанак радног односа дефинисан је одредбом члана 71. став 1. тачка а) Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр. 26/04, 7/05, 48/05, 50/08 - др. закон, 60/10, 32/13, 93/17 и 59/22) којим је дефинисано да радни однос престаје по сили закона када запосленик наврши 65 година живота и најмање 20 година стажа осигурања или 40 година стажа осигурања, независно од година живота – даном доношења рјешења.
Прописи на нивоу БиХ, који уређују радни однос, односно одредбе које се односе на престанак радног односа по сили закона би требале да буду у сагласности са одредбама ентитетских закона о остваривању права на старосну пензију. Међутим, наведени прописи нису усаглашени, па се може догодити ситуација да раднику запосленом у институцији БиХ престане радни однос, а да не може да оствари право на старосну пензију.
Из рјешења садржаних у Закону о пензијском и инвалидском осигурању, видљиво је да је законодавац водио рачуна о остваривању права на старосну пензију категоријама осигураника који имају навршен стаж осигурања са увећаним трајањем као и осигураницима који су имали утврђен посебан стаж у двоструком трајању.
У погледу остваривања права на старосну пензију осигуранику који има навршен стаж осигурања са увећаним трајањем старосна граница за остваривање права на старосну пензију из члана 41. овог закона снижава се за укупно увећање стажа, а осигураницима који за то имају правни интерес дата је законска могућности за укидање рјешења којим је утврђен посебан стаж у двоструком трајању.
Овим институтима је у највећој могућој мјери олакшана позиција запослених у институцијама и правним лицима на нивоу БиХ у погледу остваривања права на старосну пензију водећи при томе рачуна о јавном интересу и стабилности система пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске.
Према расположивим подацима за запослене у Електропреносу БиХ до евентуалне неусклађености услова за престанак радног односа и остваривања права на старосну пензију у Републици Српској може доћи за свега неколико радника до краја 2025. године и око тридесетак радника компаније којима ће до 2050. године, по садашњим рјешењима садржаним у Закону о раду у институцијама БиХ престати радни однос прије него што остваре услове на старосну пензију у Републици Српској.
Из наведеног произилази да не постоји оправдани разлог да се ово питање ријеши на начин како је то учињено у погледу остваривања права на старосну пензију полицијских службеника, службеника Судске полиције Републике Српске и припадника служби обезбјеђења-полицајаца казнено-поправних установа у Републици Српској као и полицијских службеника из Републике Српске запослених у полицијским агенцијама на нивоу БиХ (Државна агенција за истраге и заштиту, Гранична полиција БиХ, Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ).
Може се констатовати да постоји неусклађеност прописа и да је неопходно да се прописи који регулишу престанак радног односа на нивоу Босне и Херцеговине усагласе са ентитетским законима о пензијском и инвалидском осигурању.
Према томе, евентуално рјешење наведених потешкоћа треба тражити у измјенама Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине у погледу услова за престанак радног односа по сили закона због навршавања година живота и стажа осигурања.
М И Н И С Т А Р
Данијел Егић