Девета редовна сједница: Посланици упутили Протест против кршења Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и општег међународног права

Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас двотрећинском већином, на Деветој редовној сједници, текст Протеста против кршења Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и општег међународног права којим се упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава „међурегионалног језгра“ која је Генералној скупштини Уједињених нација доставила коначни Нацрт Резолуције УН о геноциду у Сребреници (приједлог предсједника Народне скупштине).

За усвајање Протеста је гласало свих 65 присутних народних посланика.

Овај формални протест првенствено се односи на Републику Хрватску (Уговорницу), као и на Савезну Републику Њемачку, Републику Француску, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске и Сједињене Америчке Државе (државе свједоци), као и друге земље које су учествовале у спонзорисању или ко-спонзорисању Резолуције.

Текст Протеста објављујемо у цијелости.

ПРОТЕСТ ПРОТИВ КРШЕЊА ОПШТЕГ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА ЗА МИР У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ОПШТЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Поштованим представницима Босне и Херцеговине, Републике Хрватске и Републике Србије – странама уговорницама Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Уговорнице),
Уваженим представницима Републике Француске, Савезне Републике Њемачке, Руске Федерације, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске и Сједињених Америчких Држава – свједоцима Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (државе свједоци),
Поштованим представницима Републике Руанде, Републике Италије, Републике Албаније, Републике Чиле, Републике Финске, Републике Ирске, Хашемитске Краљевине Јордана, Кнежевине Лихтенштајн, Малезије, Краљевине Холандија, Нови Зеланд, Република Словенија, Република Турска, Република Северна Македонија, Канада, Република Аустрија, Република Литванија, Краљевина Шведска, Република Вануату, Велико Војводство Луксембург, Република Пољска и Република Естонија (остале земље),

У својству уговорне стране Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, а у складу са одредбама члана 60. Бечке конвенције о праву међународних уговора из 1969. године (Бечка конвенција),  и члана 70. Устава Републике Српске, Република Српска, коју представља Народна скупштина, усваја:

ПРОТЕСТ ПРОТИВ КРШЕЊА ОПШТЕГ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА ЗА МИР У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ОПШТЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

1. Народна скупштина Републике Српске упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава „међурегионалног језгра“ која је Генералној скупштини Уједињених нација доставила коначни Нацрт Резолуције УН о геноциду у Сребреници.

Овај формални протест првенствено се односи на Републику Хрватску (Уговорницу), као и на Савезну Републику Њемачку, Републику Француску, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске и Сједињене Америчке Државе (државе свједоци), као и друге земље које су учествовале у спонзорисању или ко-спонзорисању Резолуције УН-а о геноциду у Сребреници, процесу који је у супротности са принципима општег међународног права, посебно у супротности са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини и његовим Анексом 4.

2. Анекс 4 у члану 5 став 2 тачка ц. и став 3 тачка а. прописује да ће Предсједништво настојати да све одлуке усвоји консензусом; те да је Предсједништво Босне и Херцеговине овлашћено за вођење спољне политике Босне и Херцеговине.

Супротно одредбама Анекса 4, коначни Нацрт Резолуције УН-а о геноциду у Сребреници сачињен је и достављен Генералној скупштини Уједињених нација без учешћа или одобрења Предсједништва Босне и Херцеговине и без икаквог концензуса унутар Босне и Херцеговине.

3. Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини и сви његови анекси представљају опште међународно право. Предмет његовог регулисања се тиче мира и међународног мира. Ријеч је мултилатералном мировном уговору са бројним земљама свједоцима. Додатно, Савјет безбједности Уједињених нација је одиграо кључну улогу у интернационализацији Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и његовом увођењу у корпус општег међународног права и то путем прецедентне Резолуције 1031 (1995), која је формално подржала Споразум, као и накнадним резолуцијама и активном укључивању у његову имплементацију.

Анексом 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини уводи се Устав Босне и Херцеговине и суштински регулише најосетљивије питање у сваком мировном споразуму: подјела власти у постконфликтном друштву. Успостављањем оквира за подјелу власти, овај Анекс служи као камен темељац и мира и државности у Босни и Херцеговини, чинећи га незаобилазним за постизање циља или сврхе Споразума у цјелини. Као такав, Анекс 4 уводи међународноправно ограничење овлашћења других органа који представљају Босну и Херцеговину.

4. Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини и сви његови анекси дјелују erga omnes. Поступање супротно одредбама Анекса 4 представља повреду уговорних обавеза од стране Републике Хрватске; обавеза из општег међународног права и фидуцијарних дужности земаља свједока; и обавеза из општег међународног права осталих земаља.

5. Bona fides начело уведено у члану 26. Бечке конвенције обавезује уговорне стране да испуњавају своје обавезе у доброј вери и да се уздржавају од радњи које подривају уговорене циљеве и сврху уговора. Као Уговорница, Република Хрватска је дужна поштовати установљену подјелу власти у Босни и Херцеговини и надлежности Предсједништва. Доктрина немогућности извршења не може се примјенити у конкретном случају на страни Уговорнице.

6. Заједно са обавезама које произилазе из општег међународног права, државе свједоци крше своје фидуцијарне дужности када нарушавају одредбе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

У настојањима успостављања моралног и етички прихватљивог опхођења и принципа добре управе, универзално су важећи основни фидуцијарни принципи који укључују однос повјерења, лојалности и одговорности. Иако се примена ових принципа може разликовати у зависности од правног оквира и контекста, они задржавају истовјетну суштину у међународном праву. Државе свједоци, у својој улози фидуцијара, имају дужност да подржавају стандарде моралног и етичког опхођења, да спријечавају сукобе и да служе интересима свих Уговорница непристрасно, без икакве дискриминације или фаворизовања. На тај начин државе свједоци испуњавају своју фидуцијарну дужност и спрјечавају злоупотребу моћи те промовишу принципе доброг управљања. Најзад, најважнија дужност држава свједока је да подстичу изградњу мира и помирење која се описаним активностима крши.
 
7. Остале земље се не могу опозвати правило pacta tertiis из члана 34. Бечке конвенције како би избјегле обавезу поштовања одредби Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Према општем међународном праву, принцип да трећа држава не може бити везана уговором између других држава се не сматра перемпторном нормом. И у теорији и у пракси познати су изузеци од правила pacta tertiis. Између осталих, уговори који успостављају међународне пловне путеве, као што је Панамски канал, као и уговори који демилитаризују одређена подручја, као што је Уговор о Аландским острвима изузети су од важења правила pacta tertiis. Слично њима, уговори који успостављају заједничке режиме за морске или копнене територије, као што је Уговор о Антарктику, и мировни споразуми, као што је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, такође су признати као изузеци од овог правила.

У контексту високо интернационализованог мировног процеса који је претходио закључивању Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, у који су били укључени различити универзални и регионални субјекти као што су комисије, Контакт група, мировне конференције, Уједињене нације и њени органи и агенције, сматра се да су Уговорнице добиле одговарајућа овлашћења да регулишу питања Споразума на начин да он има erga omnes дејства. Наведено имплицира да је претпоставка надлежности Уговорница да дјелују у општем интересу призната од стране свих трећих држава, изузев оних које су се изричито томе противиле.

8. Из члана 38. Бечке конвенције произилазе и друге врсте међународноправних обавеза Уговорнице, држава свједока и осталих земаља.

9. Сврха Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини је нарушена оспореним активностима Уговорнице, држава свједока и осталих земаља, што је  произвело конкретне, дестабилизујуће ефекте по регионалну безбједност и деликатну равнотежу подјеле власти из Споразума.

10. У свјетлу описаних тешких кршења, Република Српска захтјева хитну обуставу наведених радњи и враћање у релевантне међународноправне оквире као и поштовању уговорних обавеза. Такође, тражимо да Уговорница, државе свједоци и остале земље дају званичан одговор са образложењем мјера које ће бити предузете да се ова ситуација исправи као и да се спријече будућа кршења.

11. Непоступање према овој протестној ноти и непредузимање корективних радњи изузеће Републику Српску од праксе заобилажења Предсједништва и било каквог ефекта Резолуције о геноциду у Сребреници.

Такође, неуспјех у рјешавању ове протестне ноте може довести Републику Српску у ситуацију да тражи рјешење путем међународноправних механизама за мирно рјешавање спорова, укључујући, али не ограничавајући се на арбитражу, међународне парнице, суспензију или поништење Споразума, самоопредјељење итд.

12. Верујемо да ће се Уговорница, државе свједоци и остале земље односити према овом питању са озбиљношћу коју заслужује и брзо дјеловати како би подржали принципе међународног права.

13. Народна скупштина Републике Српске ову протестну ноту прослијеђује српској чланици Предсједништва Босне и Херцеговине Жељки Цвијановић на знање и даље поступање.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић, обраћајући се на сједници, позвао је народне посланике да усвоје документ „Протест против кршења Општег оквирног споразума за мир у БиХ и општег међународног права“, образлажући став парламента о предложеној резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН.

Стевандић је напоменуо да сутрашње гласање о предложеној резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН има један велики недостатак, а то је да крши Устав БиХ, који је међународни уговор.

„Дакле, Златко Лагумџија није само прекршио Устав БиХ упућујући резолуцију без консензуса чланова Предсједништва БиХ, одлуке Савјета министара или Парламентарне скупштине БиХ, него је прекршио и међународни акт који Анексом четири веже све уговорнице на поштовање“, рекао је Стевандић.

Он је навео да су тај међународни акт прекршили и они који су спонзори и ко-спонзори резолуције, а који су такође потписници тог међународног уговора.  

„Ово је аспект који је разумљив члановима Генералне скупштине, али формалноправно није изражен кроз став неке институције Републике Српске“, рекао је Стевандић.

Он је додао да је због тога пред посланицима документ "Протест против кршења Општег оквирног споразума за мир у БиХ и општег међународног права".

Стевандић је навео да је намјера објаснити чланицама Генералне скупштине УН да гласање о резолуцији представља кршење аката међународног права - што њу може одгодити, што може да је проблематизује и након усвајања.

„Али то нас штити од повратног дејстава те резолуције јер смо на вријеме указали да се доноси актом кршења међународног права“, рекао је Стевандић.

Он је оцијенио да намјерно и упорно заобилажење Предсједништва БиХ, до којег је дошло израдом нацрта резолуције о Сребреници и његовим упућивање у Генералну скупштину УН, представља кршење општег међународног права и Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Он је рекао да је у предложеном документу наведено да противправне радње не могу да створе правне обавезе.

„Овдје напомињемо да се предмет нашег оспоравања односи на бесправан начин на који је дошло до резолуције. Друга ствар је да је протест формулисан тако да представља формалноправни почетак правног спора који настоји да онемогући будуће сличне радње којима се деградира било који аспект Општег оквирног споразума за мир у БиХ, дакле и уставно-правни и територијални интегритет Републике Српске“, рекао је Стевандић.

Документ можете преузети овдје

Текст протеста на енглеском језику:

To the Esteemed Representatives of Bosnia and Herzegovina, the Republic of Croatia, and the Republic of Serbia - Parties’ to the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina (Parties),

To the Esteemed Representatives of the French Republic, the Federal Republic of Germany, the Russian Federation, the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland, and the United States of America – Witnesses to the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina (Witnessing Countries),

To the Esteemed Representatives of the Republic of Rwanda, the Italian Republic, the Republic of Albania, the Republic of Chile, the Republic of Finland, the Republic of Ireland, the Hashemite Kingdom of Jordan, the Principality of Liechtenstein, Malaysia,  the Kingdom of the Netherlands, New Zealand, the Republic of Slovenia, the Republic of Turkey, the Republic of North Macedonia, Canada, the Republic of Austria, the Republic of Lithuania, the Kingdom of Sweden, the Republic of Vanuatu, the Grand Duchy of Luxembourg, the Republic of Poland, and the Republic of Estonia (other countries),

In its capacity as a contracting party to the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, and in accordance with the provisions of Article 60 of the 1969 Vienna Convention on the Law of Treaties and Article 70 of the Constitution of the Republic of Srpska, the Republic of Srpska, as represented by its National Assembly, hereby adopts:

PROTEST AGAINST THE BREACH OF THE GENERAL FRAMEWORK AGREEMENT FOR PEACE IN BOSNIA AND HERZEGOVINA AND

GENERAL INTERNATIONAL LAW

1. The National Assembly of the Republic of Srpska hereby issues a formal protest in response to the actions taken within an informal group of states 'cross-regional core group' which submitted the final Draft of the UN Resolution on the Genocide in Srebrenica to the General Assembly of the United Nations. This official protest primarily concerns the Republic of Croatia (Party), as well as the Federal Republic of Germany, the French Republic, the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland, and the United States of America (Witnessing Countries), as well as other countries that partook in facilitating or co-facilitating the UN Resolution on the Srebrenica Genocide, the process that contravenes fundamental principles of international law, specifically the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina and its Annex 4.

2. Annex 4 in Article V Section 2 c. and Section 3 a. stipulates that the Presidency shall endeavor to adopt all Presidency Decisions by consensus; and that the Presidency of Bosnia and Herzegovina is empowered to conduct the foreign policy of Bosnia and Herzegovina. Contrary to the provisions of Annex 4, the final Draft of the UN Resolution on the Genocide in Srebrenica was drafted and submitted to the General Assembly of the United Nations without the involvement or approval of the Presidency of Bosnia and Herzegovina, which was never consulted on the matter.

3. The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina and all its Annexes amount to general international law. Its subject matter is peace and international peace, it is a multilateral peace treaty with a number of Witnessing Countries. Furthermore, the United Nations Security Council (SCUN) has played a pivotal role in its internationalization, as evident in precedent Resolution 1031 (1995), which formally endorsed the agreement, as well as subsequent resolutions and active involvement in its implementation. Annex 4 to the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina introduces the Constitution of Bosnia and Herzegovina and essentially regulates the most sensitive issue in each peace agreement: power-sharing in post-conflict society. By establishing a framework for sharing power, this Annex serves as a cornerstone of both peace and statehood in Bosnia and Herzegovina, making it indispensable to the accomplishment of the object or purpose of the treaty. As such, Annex 4 introduces international law constrains on the capacities of other organs representing Bosnia and Herzegovina.

4. The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina and all its Annexes are biding erga omnes. Acting contrary to the provisions of Annex 4 constitutes a breach of contractual obligations on the part of the Republic of Croatia; general international law obligations and fiduciary duties on the part of Witnessing Countries; and general international law obligations on the part of other countries.

5. Bona fides principle introduced in Article 26 of the Vienna Convention mandates treaty parties to fulfil their obligations in good faith and abstain from actions that undermine the intended goals and objectives of the treaty. As a Party, the Republic of Croatia is bound to respect introduced power-sharing in Bosnia and Herzegovina and the competencies of the Presidency. The doctrine of impossibility of performance cannot apply and give relief to the obligations of the Party.

6. Along with the obligations arising from general international law, Witnessing Countries are branching their fiduciary duties when undermining provisions of the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina. In the pursuit of ethical conduct and good governance, certain fundamental fiduciary principles are universally acknowledged, including trust, loyalty, and accountability. Although the specific application of these principles may differ depending on the legal framework and context, they remain essential considerations in international law. The Witnessing Countries, in their role as fiduciaries, are tasked with, but not limited to, upholding standards of proper conduct, preventing conflicts, and serving the interests of all Parties impartially without any discrimination or favoritism. By doing so, they can prevent the abuse of power and promote good governance. Ultimately, the most critical responsibility of the Witnessing Countries is to foster peace-building and reconciliation, a duty that is currently being compromised by their existing commissions.

7. Other states cannot recall the pacta tertiis rule from Article 34 of the Vienna Convention to evade the obligation to respect provisions of the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina. Under international general law, the principle that a third State cannot be bound by a treaty between other States is not considered a peremptory norm. In both theory and practice, exceptions to this pacta tertiis rule are acknowledged. For instance, treaties that create international waterways, such as the Panama Canal, are exempt, as are those that demilitarize specific areas, like the Åland Islands Treaty. Similarly, treaties that establish shared regimes for marine or land territories, like the Antarctic Treaty, and peace agreements, such as the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, are also recognized as exceptions to this rule. In the context of a highly internationalized peace-making process preceding the conclusion of the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, which involved various universal and regional stakeholders such as commissions, the Contact Group, peace conferences, the United Nations, and its organs and agencies, the Parties have been endowed with a corresponding authority to resolve the matter with erga omnes effect. This implies that their competence to act in the general interest is presumed to be recognized by all third States, unless they explicitly object to the assertion made by the contracting parties.

8. Obligations of the Party, Witnessing Countries, and other countries from the scope of general international law also stem from Article 38 of the Vienna Convention.

9. The treaty's purpose of peace implementation, promoting cooperation and mutual respect has been eroded by the actions of the Party, Witnessing Countries, and other countries,  which have also had concrete, destabilizing effects on regional security and the delicate balance of power-sharing in the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina.

10. In light of these serious violations, the Republic of Srpska demands immediate cessation of the aforementioned commissions and a return to compliance with all relevant international laws and treaty obligations. We also request that the Party, Witnessing Countries, and other countries provide a formal response detailing the measures that will be taken to rectify this situation and prevent future breaches.

11. Failure to address this protest note and to take corrective action will exempt the Republic of Srpska from the practice of bypassing the Presidency, and any effects of the Resolution on the Genocide in Srebrenica. Also, failure to address this protest note may compel the Republic of Srpska to seek resolution through international legal mechanisms of dispute settlement and peaceful remedies, including but not limited to arbitration, international adjudication, treaty suspension or annulment, self-determination, etc.

12. We trust that the Party, Witnessing Countries, and other countries will treat this matter with the seriousness it deserves and act promptly to uphold the principles of international law.

13. The National Assembly of the Republic of Srpska is forwarding this protest note to the Serb Member of the Presidency of Bosnia and Herzegovina Željka Cvijanović for her attention and subsequent action.