У Народној скупштини свечано представљани јавности 166. лист Мирослављевог јеванђеља и Повеља бана Кулина

У Народној скупштини Републике Српске данас је уприличено свечано представљање јавности два најзначајнија и најљепша споменика српског језика – 166. листа Мирослављевог јеванђеља и Повеље бана Кулина (аутентичне копије).

Свечаност је уприличена на Дан словенске писмености и културе, 24. маја, Светог Ћирила и Методија, а о значају ових докумената говорили су предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и проф. др Биљана Бабић са Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци.

Аутентичне копије ова два најзаначнија споменика српске писмености од 24. маја биће постављене у изложбеном простору Народне скупштине Републике Српске.

Предсједник Чубриловић казао је на свечаности да је Мирослављево јеванђеље, које је настало у 12. вијеку, оцијењено као најзначајнији и најљепши споменик српске, односно српско-словенске писмености.

„Због његове посебности, Унеско га је уврстио у библиотеку „Памћење свијета“, на листу најзначајнијих добара људске цивилизације“, рекао је Чубриловић и подсјетио да је Мирослављево јеванђеље, до крај 19. вијека, чувано у манастиру Хиландар, на Светој Гори, када је поклоњено српском краљу Александру Обреновићу.

Оригинални 166. лист овог јеванђеља, налази се у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.

„Аутентичне копије ових изузетно важних писаних споменика српске културе, од данас трајно ће бити постављене у изложбеном простору Народне скупштине Републике Српске. Ова два документа биће заједно изложени и на тај начин симболишу повезаност босанског бана Кулина и Немањића“, рекао је Чубриловић.

Предсједник Чубриловић је истакао да је Повеља бана Кулина писани споменик од изузетног значаја у језичком, правном и дипломатском смислу за српски народ и друге јужнословенске народе, те да је то вишeструко  важан документ, који говори о односима Дубровачке Републике и средњовијековне Босне.

„Мирослављево јеванђеље и Повеља бана Кулина доказују наше поријекло, заједничке коријене данашњих народа и упућују нас да ми, Јужни Словени, и данас требамо да јачамо братске, пријатељске и добросусједске односе“, нагласио је Чубриловић.

Проф. др Биљана Бабић у бесједи је истакла да су Повеља бана Кулина и Мирослављево јеванђеље два непроцјењива драгуља наше писмености настала крајем 12. вијека.

Она је казала да је Повеља написана 29. август 1189. године по старом или 11. септембар по новом календару на велики хришћански празник Усјечење главе Јована Крститеља.

„Писао ју је Радоје дијак са 'толико сигурности и окретности у писању', како рече Ватрослав Јагић, а по наредби бановој у духу старе правописне традиције која се наслањала на глагољску, народним језиком оног времена, штокавског карактера без икакве сумње. Тиме је недвосмислено овјековјечио и свог наручиоца и његову владавину и тако руком творени споменик подигао писаној ријечи ових простора“, нагласила је она.

Истакла је да је ово вриједан дипломатско-правни документ у историји словенских народа.

„У 20 редова на народном или 12 редова на латинском језику колико садржи ова повеља евидентан је висок ниво писмености, која свједочи и о дугој традицији писма на овим просторима. Јер, оваква чистота језичког израза могла је настати само из претходно развијене и његоване дугогодишње писане традиције“, казала је она.

Истакла је да је опште позната чињеница да су сачувана три примјерка Повеље, од којих се два чувају у Дубровачком државном архиву, а трећи онај оригинални, у библиотеци Академије наука у Санкт Петербургу.

„На срећу, оба ова документа од изузетног историјског и културолошког значаја, остаће сачувана до данас захваљујући свим добрим људима како у прошлости тако и данас који су допринијели њиховом безбједном егзисистирању било у Дубровнику, било у Петербургу и свуда гдје су их историјске прилике упућивале“, истакла је она.

Нагласила је да се овом изложбом Бањалука с поносом уписује у хранитеље односно чуваре писаног културног насљеђа на основу добијене аутентичне копије Повеље и 166. листа Мирослављевог јеванђеља од Руске националне библиотеке и Академије наука из Санкт Петербурга.

Свечаности у парламенту Републике Српске, чији програм је водила Јадранка Мудреновић, а у оквиру којег је бањалучки глумац Горан Јокић говорио дијелове Повеље, присуствовали су званичници, представници јавног и културног живота, народни посланици и бројни гости.

Током посјете предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића Санкт Петербургу, 2017. године, управа Руске националне библиотеке поклонила је Републици Српској дигитално издање оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља, а представници Библиотеке Руске академије наука поклонили су аутентичну копију Повеље бана Кулина.

Мирослављево јеванђеље чува се у Народном музеју у Београду, а оригинални 166. лист налази се у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Руски архиепископ и истраживач Порфирије Успенски, приликом посјете Хиландару, био је фасциниран љепотом Мирослављевог јеванђеља па је са собом у Русију однио један његов лист.

Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава, рођеног брата Стефана Немање.

Повеља бана Кулина је историјски споменик који је од изузетног значаја у језичком, књижевном, правном и националном смислу за српски народ и друге јужнословенске народе.

У Библиотеци Руске академије наука у Санкт Петербургу налази се оригинал Повеље бана кулина, а друга два примјерка, која се налазе у „Хисторијском архиву“ у Дубровнику, јесу његови преписи.

Повеља бана Кулина писана је народним српским језиком.