Предсједник Стевандић на 11. конференцији предсједника парламената земаља Југоисточне Европе у Будимпешти: Стратешки интерес земаља Западног Балкана је чланство у Европској унији

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић данас је у Будимпешти, у обраћању на 11. конференцији предсједника парламената земаља Југоисточне Европе, поручио да да је стратешки интерес земаља Западног Балкана чланство у Европској унији, али да због недостатка јасног и уједначеног приступа процес придруживања земаља значајно касни.

 Говор предсједника Стевандића објављујемо у цјелости:

„Част ми је да вас, у име Народне скупштине Републике Српске и у своје име, срдачно поздравим, зажелим свима нама успјешан рад и да вам се обратим са неколико ријечи.

Свјесни смо изазова у функционисању заједничких политика Европске уније, њеног актуелног положаја у међународним односима, што у значајној мјери утиче на позицију земаља Југоисточне Европе. Стратешки интерес земаља Западног Балкана одувијек је било чланство у Европској унији. Чини се да је Западни Балкан често био жртва унутрашњих проблема са којима се суочавала сама Унија у остваривању заједничких политика, посебно имиграционе.

Није никаква новост да се регион Западног Балкана односно Југоистока Европе суочава са многим изазовима, а један од најозбиљнијих проблема, који је нажалост поново дошао у центар пажње, и који пријети да угрози достигнути степен стабилности јесте повећан ризик од тероризма, нарочито након посљедње ескалације сукоба на Блиском истоку. Међутим, и прије ове посљедње ескалације, Западни Балкан се суочавао са изазовима које са собом носе илегалне миграције из Азије и Африке, првенствено због опасности од доласка екстремиста, не само у регион већ и у саму Европску унију.

Такође, свједоци смо и да безбједносне агенције појединих земаља чланица Европске уније указују на присуство неколико екстремистичких група у Босни и Херцеговини. Поред тога, с обје стране Атлантика помињу се извјештаји који указују на то да одређене терористичке групе и даље планирају могуће нападе у Босни и Херцеговини. Овакве, прије свега забрињавајуће информације, јасно указују на озбиљност ситуације и наглашавају потребу за већим заједничким ангажманом у суочавању с овим изазовима.

Сам процес проширења Уније често је обиљежен недостатком уједначеног приступа, што кроз јачање евроскептицизма може отежати остваривање дугорочних циљева попут регионалног мира, стабилности и економског развоја. Земље Западног Балкана суочавају се с различитим стандардима у процесу приступања ЕУ, у односу на неке раније, али и неке садашње кандидате. Мишљења смо да би фокус Европске уније прије свега требало да буде усмјерен ка одрживом, стабилном и убрзаном развоју региона, а не на политичком условљавању. Елиминисање двоструких стандарда постаје кључно како би приступање било засновано на објективним чињеницама, чиме би се осигурала дугорочна стабилност. Земље кандидати требају показати поштовање према законима и стандардима, али истовремено треба бити опрезан при наметању услова који се односе на актуелну геополитичку ситуацију.

Прилагођавање политичког система одређене државе с циљем испуњавања критеријума Уније не би требало да угрожава њен уставни поредак и основне вриједности, нити темељне правне норме њеног постојања и функционисања. Босна и Херцеговина, као сложена држава са три конститутивна народа и два државотворна ентитета, може постати чланица Уније само као таква, уз одређено прилагођавање свог политичког система европском правном насљеђу.

Народна скупштина Републике Српске већ годинама прилагођава и хармонизује своје законе са правним насљеђем Уније. Наша народна скупштина главни је актер у том процесу. Досадашњи приступ Брисела политици интеграција није се показао реалним, с једне стране због немогућности да земље Балкана у кратком временском року реализују све захтијеване реформе, а с друге стране, због критеријума придруживања, који су по нашем мишљењу често излазили из оквира правног насљеђа Европске уније.

Стога, још једном наглашавам да је елиминисање двоструких стандарда кључно како би приступање било засновано на објективним чињеницама, чиме би се осигурала дугорочна стабилност. Неспорно је да земље које теже чланству у Унији морају бити посвећене поштовању закона и стандарда, али истовремено треба бити опрезан при наметању услова који се односе на актуелну геополитичку ситуацију. Геополитички интереси, који су пролазни и неуједначени, не би смјели угрожавати основне вриједности Европске уније.

Према Споразуму о Европској унији, Унија ’поштује равноправност држава чланица, као и њихове националне идентитете, који су нераскидиво повезани са њиховим основним политичким и уставним структурама, укључујући регионалну и локалну самоуправу’. Постизање равнотеже између очувања националног идентитета и прилагођавања европским стандардима кључно је за процес приступања. Европска унија, као унија народа и држава, требала би да води рачуна о својој разноликости, али истовремено требала би да поштује и културно насљеђе и вриједности земаља кандидата. Процес приступања не смије угрожавати идентитет земаља Западног Балкана, већ, напротив, треба показати спремност Уније да уважава специфичности сваке земље, јачајући тако везе кроз поштовање културне баштине и традиције која се развијала вијековима.

Поред тога, говорећи о ’европским вриједностима’, потребно је истаћи да не може примјена једних вриједности угрожавати друге, попут националних, традиционалних и породичних вриједности. Ове вриједности не би смјеле бити жртвоване у име нових вриједности, а што ни на који начин не значи негирање права појединаца.

Постојаност европских интеграција кроз упоредно регионално повезивање и нарочито осјетно побољшање животног стандарда грађана те поштовање специфичности земаља представљају добре основе за нови замах у европским интеграцијама и смањењу евроскептицизма у региону у наредном периоду.“

Поред предсједника Стевандића на Конференцији су учествовали, између осталих, и премијер Мађарске Виктор Орбан, предсједник Парламента Мађарске Ласло Кевер, предсједавајући  Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Маринко Чавара, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, предсjeдник Народне скупштине Републике Србије др Владимир Орлић, предсједник Народне скупштине Сјеверне Македоније Талат Џафери, предсједавајући Дома народа Парламента ФБиХ Томислав Мартиновић, предсједник Доњег дома Парламента Италије Лоренцо Фонтана, европски комесар за проширење Оливер Вахрељи, те бројне званице и гости. 

Предсједник Стевандић je јуче у Сентандреји разговарао са епископом будимским Лукијаном, те посјетио Српски црквени музеј.