ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирсад Дуратовић, Клуб посланика Покрет за државу, поставио је између двије сједнице, 4. маја 2023. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ РАДА И БОРАЧКО – ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ
Закон о заштити жртава ратне тортуре („Сл. гласник Републике Српске“ број 90/ 18) члановима 3. и 4. дефинисао је појам, облике и лица „жртве ратне тортуре“. Чланом 16. истог закона дефинисани су докази којима се утврђују чињенице да је неко лице било изложено тортури, гдје између осталих доказа у ставу (5) је наведено да се чињеница у претрпљеној тортури може доказивати и потврдом Међународног црвеног крста.
Одјељење за борачко – инвалидску заштиту Градске управе Приједор, рјешавајући више захтјева за признавање статуса, доносило је негативна рјешења, занемарујући чињеницу да су подносиоци захтјева приложили потврде Међународног црвеног крста. Самим тим битне чињенице су непотпуно и погрешно утврђене и дошло је до погрешне примјене материјалних прописа.
Да ли упосленици Одјељења за борачко – инвалидску заштиту Градске управе Приједор, који раде на рјешавању захтјева за признавање статуса жртве ратне тортуре имају стручна знања и оспособљеност за рјешавање ових захтјева, односно да ли испуњавају законом прописане критерије за обављање послова на којима се налазе? Тражи информацију за сва лица која раде на овим предметима и начелника надлежног Одјељења.
ОДГОВОР:
Број: 16-03/1-011-12/2023
Датум, 22.05.2023. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање;-
Народни посланик Мирсад Дураковић, Клуб посланика Покрет за државу, поставио је на Другој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 4. маја 2023. године, сљедеће посланичко питање:
„ Закон о заштити жртава ратне тортуре („ Службени гласник Републике Српске“ број 90/18) члановима 3. и 4. дефинисао је појам, облике и лица „жртве ратне тортуре“. Чланом 16. истог закона дефинисани су докази којима се утврђују чињенице да је неко лице било изложено тортури, гдје између осталих доказа у ставу (5) је наведено да се чињеница о претрпљеној тортури може доказивати и потврдом Међународног црвеног крста. Одјељење за борачко-инвалидску заштиту Градске управе Приједор, рјешавајући више захтјева за признавање статуса, доносило је негативна рјешења, занемарујући чињеницу да су подносиоци захтјева приложили потврде Међународног црвеног крста. Самим тим битне чињенице су непотпуно и погрешно утврђене и дошло је до погрешне примјене материјалних прописа. Да ли упосленици Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Градске управе Приједор, који раде на рјешавању захтјева за признавање статуса жртве ратне тортуре имају стручна знања и оспособљеност за рјешавање ових захтјева, односно да ли испуњавају законом прописане критерије за обављање послова на којима се налазе? Тражим информацију за сва лица која раде на овим предметима и начелника надлежног Одјељења.“
О Д Г О В О Р
У смислу члана 16. став 5. Закон о заштити жртава ратне тортуре („Службени гласник Републике Српске“ број 90/18), чињеница о претрпљеној тортури, поред осталих доказних средстава прописаних Законом, може се доказивати потврдом Међународног црвеног крста, као и правоснажним судским одлукама домаћих и страних судова из којих се на несумњив начин може доказати да је жртва претрпјела тортуру. Према начелу слободне оцјене доказа (члан 10. Закона о општем управном поступку – у даљем тексту: ЗУП), овлашћено службено лице које води поступак по свом увјерењу, а на основу савјесне и брижљиве оцјене сваког доказа посебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата цјелокупног поступка одлучује које ће чињенице узети као доказане. Према начелу самосталности у рјешавању (члан 11. ЗУП-а), орган води управни поступак и доноси рјешење самостално у оквиру овлашћења утврђеног законом или другим прописом. Овлашћено службено лице самостално утврђује чињенице и околности и на подлози утврђених чињеница и околности примјењује законе и друге прописе, у конкретном случају Закон о заштити жртава ратне тортуре и ЗУП.
Странка која сматра да је у поступку погрешно утврђено чињенично стање, повријеђена правила поступка или погрешно примјењен закон, има могућност оспоравања законитости рјешења правним лијеком односно жалбом, која се изјављује Министарству.
Министарство се не може изјашњавати о начину рјешавања Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Приједор, као надлежног првостепеног органа, изузев приликом поступања по жалби у другостепеном управном поступку.
У погледу питања која се односе на лица која раде у Одјељењу за борачко-инвалидску заштиту Градске управе Приједор, напомињемо да наведена лица нису у радном односу у Министарству, већ у Градској управи Приједор.
М И Н И С Т А Р
Данијел Егић