ПИТАЊЕ:
Народни посланик Новак Мотика, Клуб посланика СДС-СРС РС поставио је на Осамнаестој сједници одржаној 25. априла 2017. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Наиме, Влада је 2013. године купила Центар за истраживање, за унапређење пољопривреде Соколац и том приликом је плаћено из буџета 877.000 марака.
Моје питање: шта је до сад урађено за четири године на том центру и шта Влада, односно Министарство планира у наредном периоду са тим центром да уради?
ОДГОВОР:
Број: 12.03-011-239/17
Датум:
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Новак Мотика (Клуб посланика СДС-СРС РС) је на 18. сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 25. априла 2017. године, поставио сљедеће посланичко питање:
„Наиме, Влада је 2013. године купила Центар за истраживање, за унапређење пољопривреде Соколац и том приликом је плаћено из буџета 877.000 марака.
Моје питање: шта је до сад урађено за четири године на том центру и шта Влада, односно Министарство планира у наредном периоду са тим центром да уради?“
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Влада Републике Српске је 29. 10. 2013. године за 877.000 КМ купила Центар за унапређење пољопривреде у Подроманији код Сокоца. Намјена улагања је била да се Центар ревитализује и оспособи како би служио за развој пољопривредне производње и села, за образовање студената и научно-истраживачки рад Пољопривредног, Шумарског и Технолошког факултета Универзитетa Источно Сарајево.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске пошло је од предпоставке да улагање у пољопривреду истовремено значи и улагање у рурални развој, јер без развоја пољопривреде није могуће спријечити депопулацију руралних подручја. Полазећи од ових предпоставки Влада Републике Српске је након преузимања Центра за унапређење пољопривреде Соколац донијела одлуку да га прикључи као посебну организациону јединицу ЈУ Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука.
Центар за унапређење пољопривреде има у посједу око 53 хектара пољопривредног земљишта, као и стакленик, лабораторију и простор за складиштење кромпирa, који су у моменту преузимања били у доста лошем стању усљед старости, утицаја временских непогода (нарочито изражене на стакленику) и дугогодишњег не коришћења.
Након припајања Центра за унапређење пољопривреде Соколац Институту он мијења име у Завод за унапређење пољопривреде брдско-планинског подручја Соколац. Одмах по преузимању Центра од стране Института започете су активности на његовом оживљавању и стављању у функцију.
У Центру су у моменту преузимања била запослена 4 радника, на пословима чувара, којима није био повезан радни стаж, струја је била искључена, а земљиште није обрађивано дужи низ година. Центар није посједовао никакву механизацију за обраду земљишта. У згради Центра није било услова за дужи боравак људи.
Након сагледавања стања у Центру од стране стручног тима Института започете су активности које су имале за циљ постепено стављање новооснованог Завода за унапређење пољопривреде брдско-планинског подручја Соколац у функцију.
Свим радницима су исплаћене плате, уплаћени доприноси и повезан радни стаж. Након тога настављена је редовна исплата плата и доприноса, коју радници и данас редовно примају. Такође, обезбијеђена им је и исплата топлог оброка и превоза. Након тога су рјешени проблеми са Електродистрибуцијом, односно плаћени рачуни за електричну енергију и урађено поновно прикључивање објеката Завода на електро мержу.
У главној згради су урађене одређене адаптације како би се створили услови за рад радника Завода. Будући да у предметном комплексу неколико година није било активности урађена су детаљна чишћења свих просторија, а затим њихово кречење. Очишћени су стакленици и складишта. Након тога је обезбијеђен намјештај и опремљене су три просторије за смјештај и боравак радника Института из Бања Луке.
Организовање производње на земљишту бившег Центра прве године није било лако због недостатка одговарајуће механизације неопходне за остваривање планираних активности ревитализације производње. У таквим условима производња је организована уз ангажовање механизације физичких лица. Нажалост на подручју Сокоца је врло мало трактора који имају одговарајућу снагу за обављање планираних агротехничких операција, па је Институт био принуђен да ангажује већи трактор чак из Калиновика, а одређене прикључке из Рогатице. Због тога је у првој години експериментално засијано 5 ха крмног биља намјењеног за сјеменску производњу. Остварени резултати су указали на то да је на подручју Сокоца могуће успјешно производити сјеме појединих вишегодишњих трава. Током прве године ревитализације производње ангажована је механизација неколико физичких лица за поједине агротехничке операције и сви су уредно исплаћени. Такође, маса послије комбајнирања крмних усјева искоришћена је за исхрану стоке код једног пољопривредног произвођача. Сјеме крмног биља је након досушивања у складиштима Завода упаковано и одвезено у дорадни центар Института у Бања Луку на дораду. За превоз је такође ангажовано физичко лице са подручја Сокоца и уредно плаћено.
Након тога се у складу са финансијским могућностима, уз стриктно спровођење законом прописаних процедура јавних набавки, постепено приступило набавци неопходне пољопривредне механизације. Тако су до сада набављена два тробразна плуга, тањирача радног захвата 3 м, сјетвоспремач и прскалица радног захвата 12 метара.
У јесен 2016. године приступило се орању и припреми 15 ха земљишта за сјетву сјеменских усјева стрних жита и огледа трава, за шта су набављени сви неопходни репроматеријали. Сјетва је обављена током јесени 2016. године. Треба напоменути да је 2016. године обрађена сва површина коју је некадашњи Центар обрађивао. Преостале земљишне површине које су у посједу морају се привести култури и захтјевају одређене мелиорационе захвате, за шта су неопходна значајна додатна финансијска улагања.
Усљед изузетно јаке зиме, дугог периода ниских температура, односно неповољних временских услова, стање усјева у прољеће 2017. године није било задовољавајуће, о чему ће се у наредном периоду посебно водити рачуна.
Упоредо са овим активностима паралелно се ради на обезбијеђењу значајнијих средстава која су неопходна за свеобухватну ревитализацију Завода на Сокоцу кроз пројект ФАО (Организација УН за храну и пољопривреду). Циљ ових активности је да се у Заводу наставе активности због којих је он у прошлости и формиран, те да се уведу нове активности како би он постао финансијски самоодржив. Тако су у периоду од 4-6. априла 2017. године Завод за унапређење пољопривреде брдско-планинског подручја, Соколац и ЈУ Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука посјетила два експерта FAO-а, и то: dr Slavcho Slavov из Бугарскe и dr Jean Louis Rolot из Белгије са циљем сагледавања стања и припреме за израду студије изводљивости.
Организација УН за храну и пољопривреду (FАО) је изразила спремност да финансира ревитализацију центра, али сe у овом тренутку тачно не зна износ средстава које су планирана за ту намјену (спомињан је орјентациони износ од 1,2 милиона долара). У наредном периоду (њихове процјене су да би то могло бити до октобра мјесеца текуће године) би требало да експерти ФАО-а и представници Института заједнички израде студију изводљивости, односно пројекат за ревитализацију Завода на Сокоцу, који би дао одговор на питање колико је средстава реално потребно за ту намјену. Након израде студије изводљивости приступиће се формалном кандидовању пројекта за оперативно финансирање од стране ФАО-а.
М И Н И С Т А Р
проф. др Стево Мирјанић