ПИТАЊЕ:
Народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДЕМОС, поставила је на Петој редовној сједници, 26. септембра 2023. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ
Народна скупштина је почетком 2021. године усвојила декларацију о заштити ријека у Републици Српској. Истом декларацијом Влада је обавезана да у року од шест мјесеци изврши анализу свих додјељених уговора о концесији за изградњу и коришћење хидроелектрана у периоду од 2005. до 2020. такође да се обуставе разматрање свих захтјева за додјелу концесија, да се прошире постојећа и оснују нова заштићена подручја као и да се одредбе у овој области приближе што више стандардима ЕУ.
Моје питање гласи: „Какви су ефекти и резултати имплементације ове декларације у пракси?“
ОДГОВОР:
Број: 15.5.1-011-282/23
Дана: 13.10.2023. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДЕМОС, поставила је на Петој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 26.9.2023. године следеће посланичко питање.:
Народна скупштина је почетком 2021. године усвојила декларацију о заштити ријека у Републици Српској. Истом декларацијом Влада је обавезана да у року од шест мјесеци изврши анализу свих додјељених уговора о концесији за изградњу и коришћење хидроелектрана у периоду од 2005. од 2020. године, да се обуставе разматрања свих захтјева за додјелу концесије, да се прошире постојећа и оснују нова заштићена подручја као и да се одредбе у овој области приближе што више стандардима ЕУ. Питање гласи: „Какви су ефекти и резултати имплементације ове декларације у пракси“.
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/20), дајемо следећи:
ОДГОВОР
Декларацијом о заштити ријека у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 17/21) Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију задужено je да приликом доношења нових прописа или приликом измјене постојећих прописа из области заштите природе, у што већој мјери изврши транспоновање Директиве Савјета број: 92/43/ЕЕС од 21.05.1992. о очувању природних станишта и дивље фауне и флоре и Директиве 2009/147/ EC Европског парламента и Савјета од 30.11.2009. године о очувању дивљих птица. Наведеном декларацијом Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је задужено и да настави активности на проширивању постојећих и успостављању нових заштићених подручја.
Заштита природе у Републици Српској је уређена Законом о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број 20/14) којим је природа препозната као добро од општег интереса за Републику Српску које треба да ужива посебну заштиту у складу са правним поретком Републике Српске.
У периоду од доношења Декларације до данас Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију спровело је сљедеће поступке проглашавања заштићених подручја, те је Влада Републике Српске донијела одлуке:
-Одлуку о проглашењу Парка природе „Прача“ („Службени гласник Републике Српске, број 33/21),
-Одлуку о проглашењу Споменика природе „Врела Сане“ („Службени гласник Републике Српске, број 92/21),
-Одлуку о проглашењу Заштићеног станишта „Гостиљ“ („Службени гласник Републике Српске, број 3/22),
-Одлуку о проглашењу Споменика природе „Пећина Мокрањска Миљацка“ („Службени гласник Републике Српске, број 5/22),
-Одлуку о проглашењу Парка природе „Тара“ („Службени гласник Републике Српске“, број 72/22),
-Одлуку о проглашењу Парка природе „Требевић“ („Службени гласник Републике Српске“, број 97/22),
-Одлуку о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“ („Службени гласник Републике Српске“, број 18/23).
Тренутно, у Републици Српској правну заштиту ужива 34 подручјa природе, односно површина под заштитом износи 73.038,43 хектара што је процентуални удио од 2,96 % територије Републике Српске. Заштићенo је 34 подручја у сљедећим категоријама: два резервата природе (категорија Iа), три национална парка (категорија II), 17 споменика природе (категорија III), три заштићена станишта (категорија IV), шест паркова природе (категорија V) и три подручја са одрживим коришћењем природних ресурса (категорија VI).
Одбор за свјетску баштину Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO), дана 28.7.2021. године, прогласио је Строги природни резерват “Прашуму Јањ” код Шипова природним добром од свјетског значаја. Овај прашумски локалитет је тако постао прво природно добро из Босне и Херцеговине уписано на UNESCO Листу свјетске баштине. Прашума Јањ уврштена je у оквиру проширења локалитета свјетске баштине UNESCO „Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе“ заједно са локалитетима из Чешке, Француске, Сјеверне Македоније, Пољске и Швајцарске. “Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе” тренутно је највеће серијско добро свјетске баштине са укупно 94 локалитета у 18 земаља (Албанија, Аустрија, Белгија, БиХ, Бугарска, Француска, Њемачка, Италија, Хрватска, Чешка, Сјеверна Македонија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Швајцарска и Украјина).
Одлуком Владе Републике Српске о заштити Строгог природног резервата „Прашума Јањ“ 2012. године ово природно добро је заштићено највишом категоријом Ia, према класификацији Међународне уније за заштиту природе (IUCN).
У плану рада Владе Републике Српске и Програму рада Народне скупштине за 2023 године планирана је израда новог Закона о заштити природе.
С обзиром да је дошло до значајног повећања броја заштићених подручја, један од приоритетних циљева новог закона је унапређење управљања заштићеним подручјима и успостављање нових заштићених подручја што је у складу са важећим стратешким документима, и то са Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године и са Стратегијом заштите животне средине Републике Српске за период 2022-2032. године.
У циљу транспоновања правне тековине Европске уније у области заштите природних добара, Нацрт закона је усклађиван са Директивом Савјета Европске уније број 92/43/ЕЕЗ од 21.05.1992. године о очувању природних станишта и дивље фауне и флоре и Директивом Европског парламента и Савјета број: 2009/147/ЕЗ од 30.11.2009. године о очувању дивљих птица. Поред тога, што ће се Нацртом овог закона остварити већи степен усклађености законодавног оквира Републике Српске са правном тековином Европске уније у области заштите природе, одредбе Нацрта закона ће допринијети спровођењу међународних конвенција које је Босна и Херцеговина ратификовала, и то Конвенције Уједињених Нација о биолошкој разноврсности, Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне, Конвенције о заштити миграторних врста дивљих животиња, Конвенције о мочварним (влажним) стаништима, те осталих међународних уговора у подручју заштите природе.
Нацрт закона о заштити природе ће се разматрати у наредној седмици од стране Владе Републике Српске.
Министарство енергетике и рударства задужено је да изврши анализу свих закључених уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана у периоду од 2005. до 2020. године, те да обустави даље разматрање захтјева за додјелу концесије за изградњу малих хидроелектрана, док се не изврши анализа закључених уговора.
Доставити: МИНИСТАР
1. Наслову,
2. а/а. Бојан Випотник