Народна скупштина Републике Српске изабрала седамнаесту Владу Српске

Народна скупштина Републике Српске изабрала је вечерас на Трећој посебној сједници 17. Владу Републике Српске са премијером Радованом Вишковићем на челу.

Нову Владу чине министри:

Министар финансија Републике Српске је Зора Видовић. Рођена је 1954. године у Доњим Срђевићима, oпштина Србац. Основну школу и Гиманзију завршила је у Српцу, а  Економски факултет 1978. године у Београду. У професионалној каријери била је финансијски руководилац у предузећу „Стирокарт“ Србац, директор Управе прихода у Српцу, директор Филијале „Бањалучке банке“ и директор филијале „Балкан инвестмент банке“ у Српцу, директор „Живинопродукта“ у Српцу, директор Микрокредитне организације „Микрокредит“ у Српцу, посланик у Народној скупштини Републике Српске у два мандата, директор Пореске управе Републике Српске и министар финансија у Влади Републике Српске. По националности је Српкиња.

Министар унутрашњих послова Републике Српске је Синиша Каран. Рођен је 1962. године у Грабовцу, oпштина Бели Манастир. У Купресу је завршио основну школу и гимназију, а дипломирао је на Факултету политичких наука у Сарајеву. Магистарске студије завршио je на Правном факултету Универзитета у Бањoj Луци, гдје је одбранио и докторску дисертацију. Редован професор на Правном факултету Паневропског Универзитета „АПЕИРОН“  Бања Лука и Факултету за безбједност и заштиту Независног универзитета Бања Лука. Радио је у органима унутрашњих послова на радним пословима и задацима: командира Станице полиције Купрес, секретара СУП Купрес, начелника Одјељења криминалитета СЈБ Центар Сарајево, начелника Управе за сузбијање криминалитета МУП РС и начелника кривичних истрага СИПА, те начелника Финансијско-обавјештајног одјељења СИПА. У Служби предсједника Републике Српске обављао је послове савјетника за безбједност, те генералног секретара предсједника Републике Српске, а у посљедњем сазиву Владе Републике Српске обављао је послове генералног секретара Владе Републике Српске. По националности је Србин.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске је Жељко Будимир. Рођен је 1977. године у Санском Мосту. Од 1995. године живи у Бањалуци, гдје завршава Правни факултет. На Факултету политичких наука је магистрирао, а на Факултету политичких наука у Београду стекао звање доктора политичких наука. Изабран је у звање доцента на Универзитету у Бањој Луци. На почетку професионалне каријере радио је у компанији „Телеком Српске" Бања Лука као руководилац Сектора за правне послове. Од 2020. године савјетник је српског члана Предсједништва БиХ за међународне односе. По националности је Србин.

Министар саобраћаја и веза Републике Српске је Недељко Чубриловић. Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Бањој Луци. Радио је у привреди, на пословима од конструктора до директора. Обављао је функцију предсједника Извршног одбора Бање Луке. Више пута је биран за одборника у Скупштини Града Бања Лука и за посланика у Народној скупштини Републике Српске. У два мандата обављао је функцију министра саобраћаја и веза Републике Српске. Био је предсједник Деветог и Десетог сазива Народне скупштине. По националности је Србин.

Министар енергетике и рударства Републике Српске је Петар Ђокић. Рођен је 1961. године у Брчком. По занимању је дипломирани економиста. Обављао је више високих политичких дужности на нивоу Града Брчко. У више мандата је биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, а два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске. Обављао је дужност министра рада и борачко-инвалидске заштите од 2011. до 2014. године. Од 2014. до 2018. и од 2018. до 2022. обављао је функцију  министра индустрије, енергетике и рударства Републике Српске. По националности је Србин.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске је Ален Шеранић. Рођен је 1977. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Медицински факултет је завршио на Универзитету у Бањој Луци. Завршио је и додатну едукацију из породичне медицине, те специјализацију из епидемиологије. Мастер тезу одбранио је у оквиру програма Кил универзитета у Великој Британији. По завршетку факултета, као доктор медицине, радио је три године у Дому здравља Кључ, након чега је каријеру наставио на различитим позицијама у Министарству здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске. У мају 2018. године именован је на функцију министра науке и технологије у Влади Републике Српске, а од октобра 2018. године, по овлашћењу предсједника Владе Републике Српске, обављао је и функцију министра просвјете и културе. У претходном сазиву Владе Републике Српске, од децембра 2018. године, био је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. По националности је Бошњак.  

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске је Златан Клокић. Рођен је 1983. у Прњавору, гдје је завршио основну и средњу школу, док је Електротехнички факултет завршио у Бањој Луци. Радио је у предузећу „Електрокрајина“ а. д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, а обављао је и послове руководиоца радне јединице. Крајем децембра 2014. именован је за министра за економске односе и регионалну сарадњу, док је у периоду од 2018. до 2022. године, такође, именован за министра за европске интеграције и међународну сарадњу. По националности је Бошњак.

Министар просвјете и културе Републике Српске је Жељка Стојичић. Рођена је 1959. године у Мркоњић Граду. Основну и средњу школу завршила је у Мркоњић Граду, а Економски факултет у Сарајеву. Радила је на пословима плана и анализе у Радној заједници „Мањача“ Мркоњић Град, била је шеф рачуноводства у ШГ „Лисина“ Мркоњић Град, начелник  Одјељења за привреду и финансије у општини Мркоњић Град, помоћник министра у Ресору за буџет и јавне финансије у Министарству финансија Републике Српске. У два мандата обављала је функцију потпредсједника Народне скупштине Републике Српске. По националности је Хрватица.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је Бојан Випотник.  Рођен је 1982. године. Дипломирао је на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањој Луци. Радио је у „Комерцијалној банци“ Бања Лука као стручни сарадник и виши стручни сарадник, био директор предузећа „Нова консалтинг“ д. о. о. те шеф Кабинета министра просвјете и културе. По националности је Хрват.

Министар привреде и предузетништва Републике Српске је Војин Митровић. Рођен је 1961. године у бијељинском селу Доњи Бродац. Основну и средњу школу је завршио у Бијељини, док је диплому машинског инжењера стекао на Факултету техничких наука у Новом Саду гдје је и магистрирао и докторирао. Радио је на Факултету техничких наука у Новом Саду, у фабрици „Мајевица“ у Бачкој Паланци, у фабрици „Панафлекс“ у Бијељини, те је био директор у фирми „Октан промет“. У октобру 2014. осваја посланички мандат у Народној скупштини Републике Српске. На општим изборима 2018. године освојио је мандат у  Представничком дому Парламента БиХ. Од децембра 2019. године именован је за министра комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ. На општим изборима 2022. године освојио је мандат посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Србин.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је Саво Минић. Рођен је 1974. године у Шамцу. Основну школу је завршио у Доњој Дубици, општина Оџак, а средњу школу у Шамцу и Бијељини. Завршио је Правни факултет у Бањој Луци, те стекао звање магистра, а потом и доктора правних наука. Положио је и правосудни и адвокатски испит. Бавио се адвокатском дјелатношћу, два мандата је обављао дужност начелника општине Шамац, био директор Агенције за аграрна плаћања, те директор привредног друштва „Калдера компани“ из Лакташа. По националности је Србин.

Министар трговине и туризма Републике Српске је Севлид Хуртић. Рођен је1970. године у Добоју. Основну и средњу школу завршио је у Добоју, а дипломирао је на Економском факултету гдје је стекао звање магистра, а потом и доктора економских наука. Био је одборник у Градској скупштини Добој, предсједник Скупштине Града Добоја, а на посљедњим изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Бошњак.

Министар правде Републике Српске је Милош Букејловић. Рођен је 1989. године у Добоју. Основну и средњу школу завршио је у Добоју, а Правни факултет у Новом Саду. Радио је у Агенцији за развој малих и средњих предузећа Добој, Градској управи Добој, био је секретар Скупштине Града Добој, потпредсједник и предсједник Скупштине Града Добој, те директор предузећа „Електро Добој". По националности је Хрват.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске је Драгослав Кабић.  Рођен је 1972. године у Приједору. Основну и средњу грађевинску школу завршио је у Приједору. По занимању је мастер инжењер грађевинарства, а звање је стекао на Универзитету у Београду. У досадашњој пословној каријери био је руководилац техничких послова у АД Водовод Приједор и начелник Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту животне средине и имовинско стамбене послове у Градској управи Приједор. Био је одборник у Скупштини града Приједора у два мандата и посланик је у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Србин.

Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске је Сенка Јујић. Рођена је 1963. године у Босанској Дубици. Дипломирала је на Правном факултету у Бањој Луци. Радила је у Општинској управи друштвених прихода у Босанској Дубици, Станици јавне безбједности Босанска Дубица, у Општинском секретаријату за привреду и финансије у Козарској Дубици, у Јавној установи „Центар за социјални рад" у Козарској Дубици, а од 2020. године је министар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске. По националности је Бошњакиња. 

Министар за породицу, омладину и спорт Републике Српске је Дадо Доган. Рођен је 1988. године у Јајцу. Средњу техничку школу завршио је у Брчком, а дипломирао је на Високо грађевинско-геодетској школи струковних студија, Одсјек архитектура у Београду. Радио је у Јавном предузећу „Комунално Брчко", био запослен у општинској управи Пелагићево, те у Јединици за имплементацију Регионалног стамбеног програма у оквиру Републичког секретаријата за расељена лица и миграције. По националности је Бошњак.

Представљајући парламенту Програм, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да су економски раст, дигитализација, реформа јавних предузећа, здравствена и социјална политика, те демографска обнова Републике Српске кључне реформске области које ће бити у фокусу нове Владе.

Избору нове Владе Републике Српске у Народној скупштини Републике Српске присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан и предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, предсједник Уставног суда Републике Српске Џерард Селман, предсједавајући Вијећа народа Републике Српске Сребренка Голић, посланици из Српске у Парламенту БиХ, представници дипломатског кора, Српске православне цркве и невладних организација акредитованих за праћење рада парламента.