Предсједник Стевандић на Еколошком конгресу у Санкт Петербургу одржао предавање о осиромашеном уранијуму

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић одржао је данас у Санкт Петербургу на 10. међународном еколошком конгресу Невски предавање на тему „Осиромашени уранијум и његове штетне и дугорочне посљедице по здравље становништва и животну средину“ на којем је говорио о посљедицама загађења радио-нуклеарних честица.

Предавање је испраћено великим аплаузом присутних.

Предавање предсједника Стевандића преносимо у цјелини:

„Загађење планете је у великом порасту. Постоје загађења која се могу санирати или у релативно кратком времену поправити њихово штетно дјеловање спречавајући дуготрајне посљедице.

Много већи проблем стварају загађења која су или резултат дуготрајног уништавања и засијавања земље, воде и ваздуха, било нуспродуктима прљавих технологија, било као резултат технолошког напретка и повећане употребе мотора са унутрашњим сагоријевањем, употребом пестицида и сличних супстанци са дејством на ваздух, воду и земљу.

Најгоре од наведених лоших и дугорочних загађења јесте дејство радио-нуклеарних честица. То се односи на нуклеарне електране, као потенцијални извор оваквог загађења (Чернобиљ, Фукушима…), али и посљедице војне употребе атомске бомбе (Хирошима и Нагасаки 1945) и употреба осиромашеног уранијума у бојевој муницији (Република Српска 1995. и Република Србија 1999), а вјероватно и Украјина 2023. године.

Посљедње наведени јесу резултат распада међународног поретка, непоштовање међународних уговора (Дејтонски споразум, Кумановски споразум, Мински споразум…) и цивилизацијске неодговорности оних који данас такво оружје користе, као и велике тешкоће у доказивању и процесуирању креатора и извршилаца оваквих нехуманих поступака.

Будући да се дејство радиоактивних честица односи на више вијекова, ово је сигурно најнечовјечнији и најтежи вид загађења који уништава будућност живота на мјесту гдје је употребљен, али и много шире.

Први документи о дејству радиоактивног уранијума забиљежени су 12. јануара 2001. године и покренути су у Републици Српској када је Народна скупштина Републике Српске формирала Анкетни одбор чији је Извјештај усвојен 13. јула 2001. године када је са стручног и научног становишта установљено да је вријеме полураспада изотопа уранијума – 238, 4,5 милијарди година, што ће рећи да има вјечно дејство. Остварена је комуникација са Свјетском здравственом организацијом, органима Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а.

Дефиниција осиромашеног уранијума је да је он споредни производ процеса обогаћивања у коме се добија гориво за нуклеарне реакторе и материјал за нуклеарно оружје, те представља изразито отрован отпад у хемијском погледу, као и тешки метал, а најтеже посљедице изазива у радиолошком погледу као емитер најпатогенијих алфа честица.

Према доступним информацијама, без прецизних података, са несумњивом вјероватноћом се претпоставља  да је на подручју Босне и Херцеговине  употребом оружја засијано преко три тоне, а на Косову преко девет тона, што спомиње и тадашњи министар оружаних снага Велике Британије (9. јануар 2001. године).

Постоји завјера ћутања и огроман притисак на све који покушавају да освијетле ову цивилизацијску трагедију чије су посљедице по ваздух, воду и земљу, али и генетичке аномалије будућих генерација и велики број разних, а нарочито канцерогених болести које се јављају одмах након његове употребе, и у продуженом периоду дуго након употребе – контакта.

Краткорочно, најтеже посљедице изазива тзв. удисање ДУ праха (праха уранијумских честица), а за дуготрајне посљедице су неопходне и епидемиолошке студије које су у току у Србији, Италији и Републици Српској.

У покушају да се прикрије овај злочин, органи НАТО-а и Европске уније су признали и у званичним извјештајима потенцирали хемијски токсични ефекат осиромашеног уранијума, избјегавајући да отворе питање радиолошког ефекта. Значи, мали злочин је већ признат, а о великом не желе да разговарају.

Данас се афирмише назив за тзв. балкански синдром који је први пут споменут након великог броја смртних случајева међу италијанским војницима, размјештених на Балкану 2001. године, а који су касније умирали најчешће од леукемије.

НАТО је у Бриселу, 12. јануара формирао ад хок радну групу за осиромашени уранијум са циљем прикупљања података везаних за његову употребу у муницији и углавном су без изношења доказа истраживања оспоравали његов утицај на канцере. Програм Ујењених нација за животну средину (УНЕП) од 4. јануара 2001. године је изнио податке о узорцима са Косова 2001. године, те је откривено да је у саставу осиромашеног уранијума на Косову нађено присуство плутонијума-239 и уранијума-236 који су најтоксичнији радиоактивни елементи.

Европски парламент 17. јануара 2001. године послије дебате о балканском синдрому, позвао је државе ЕУ на мораторијум за оружје са осиромашеним уранијумом.

Након тога, Парламентарна скуштина Савјета Европе, 24. јануара доноси одлуку да се упути апел о забрани производње, тестирања, коришћења и продаје оружја које садржи уранијум и плутонијум. Исти орган је позвао НАТО и Уједињене нације да имплементирају програм медицинског надзора над цивилним становништвом на Балкану и војницима који су учествовали у војним операцијама, али и хуманитарним организацијама и новинарима који су радили у овом региону.

Након тога настаје такозвана институционална завјера ћутања и нема озбиљнијих истраживања од стране УН, ЕУ и НАТО-а или их бар нема јавно доступних, али на националном нивоу примијећен је огроман број новонасталих канцера са невјероватним примјерима оболијевања људи и од пет различитих канцера истовремено, а једини заједнички епидемиолошки податак је то што су боравили или живјели на том терену гдје је употријебљена муниција са осиромашеним уранијумом.

У Републици Српској Институт за јавно здравство је регистровао енорман пораст малигних обољења искључиво на локацијама гдје је ова муниција употребљавана. Пораст на локацијама гдје та муниција није употребљавана сличан је или нешто виши од европског просјека.

У Србији је пораст оболијевања достигао 35.000 људи годишње, што је више од 40%, али се прецизни подаци новим документима још више повећавају као и број умрлих који сада у Србији износи 15.000 људи годишње. Дакле пораст много већи него у ЕУ, а највећи на мјестима гдје је ова муниција употребљавана.

У Србији је поднесно 35 тужби против НАТО-а, а све предмете води адвокатска канцеларија Срђана Алексића из Ниша и Београда. Прва тужба је поднијета 2021. године и предмет је при крају.

Докази су изведени вјештачењем на Институту  за нано технологију „Ла Сапиенца“ у Риму и Mедицинском факултету у Торину, те су све тврдње научно и медицински доказане и потврђене.

Вјероватно због тога НАТО се бранио искључиво имунитетом, не оспоравајући суштину нити доказе, што је немјерљиво лицемјерје након злочина и доказ распада међународног поретка.

Најдрастични и најбољи примјер је Италија која броји око 8.000 обољелих војника од канцера, а ријеч је о трупама које су учествовале у акцијама на територијама Републике Српске и Републике Србије.

Све поступке у Италији води канцеларија адвоката Анђела Тартаље из Рима који је поднио 500 тужби против Министарства одбране Италије и већ је добио 400 правоснажних пресуда, гдје се  Италија путем Министарства одбране обавезује на исплату штете за сваког војника у износима од 300 хиљада до милион и 500 хиљада евра за сваког обољелог или преминулог италијанског војника.

ЗАКЉУЧЦИ

Чврста међународна регулатива оличена у стабилном и прецизно детерминисаном свјетском поретку који неће бити потчињен једном политичком, економском и војном блоку, једина су гаранција и превенција најтежих загађења планете путем радиоактивних елемената и њихових честица.

Будући да Уједињене нације у посљедње вријеме нису ни стабилна ни чврста гаранција, ова радиоактивна загађења су у великом порасту са непредвидим даљим догађањима.

Наведено поготово важи и представља велику опасност за мале земље, земље у развоју или оне које немају могућност да самостално доносе одлуке."