Предсједник Стевандић поручио да Братунац не дозвољава да српске жртве буду понижене и запостављене
Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић присуствовао је данас у Братунцу на Централном обиљежавању 31 године од страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, које је одржано је под слоганом "31 година, злочин без казне" у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Том приликом, обраћајући се присутнима он је рекао да Српска неће дозволити да њене жртве буду мање вриједне и да је српско самопоштовање залог будућности Републике Српске.
Он је је истакао да је Братунац најсветије мјесто које не дозвољава да српске жртве буду понижене и запостављене.
"Ми нисмо дијелили сузе, али су нама забранили да наше сузе буду равноправне", рекао је Стевандић и нагласио да српски народ никад није пропустио прилику да исказује пијетет према туђим жртвама, али већ четврту деценију трпи тортуру да српске жртве нису једнако важне.
Он је истакао и да данашњи молитвени сабор у Братунцу показује да српске жртве могу да буду поштоване и да се у молитвеној тишини боримо и чувамо сјећање на њих.
"Нема будућности ако икада дозволимо себи да своје жртве сматрамо мање вриједним, јер је онда и наша земља мање вриједна. Они нас обавезују да никада и никоме не попустимо, да увијек сачувамо људско према према туђима, али да своје највише волимо", истакао је Стевандић и додао да Срби нису дозволили самопорицање него су изабрали пут самопоштовања не вријеђајући никог и не вријеђајући туђе жртве.
"У Братунцу се рађају дјеца која ће ово да уче. У Братунцу су се прије неколико година, захваљаујући Божијој промисли, и тројке почеле рађати. Братунац учи све нас", рекао је Стевандић.
У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 3.267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, помен се даје свим српским жртвама из Средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 31 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и када су заробљена 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.