Предсједник Стевандић упутио писмо предсједници Бундестага Бербел Бас
Предсједник Народне Скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић упутио је данас 16. новембра 2023. године званично писмо предсједници Бундестага, госпођи Бербел Бас, у којем је детаљно информише о статусу Кристијана Шмита у Босни и Херцеговини, који није именован за високог представника сагласношћу Савјета безбједности. У писму предсједник Стевандић изражава озбиљну забринутост због Шмитовог мијешања у унутрашње политичке односе Босне и Херцеговине и том приликом позива предсједницу Бас да, у циљу заштите основних демократских принципа и међународног права, позове Кристијана Шмита назад у Њемачку.
Писмо преносимо у цјелости:
„Уважена госпођо предсједнице,
Обраћам Вам се у име Народне скупштине Републике Српске, а у вези са понашањем њемачког држављанина, господина Kристијана Шмита и његовог статуса у Босни и Херцеговини.
1. Kао што је познато, Република Српска је потписала мировни уговор са неколико држава, укључујући Федерацију Босне и Херцеговине. Овај споразум, парафиран 21. новембра 1995. године и потписан 14. децембра исте године познат је као „Дејтонски мировни споразум“ (у прилогу као дио овог писма).
2. Дејтонски мировни споразум је окончао мрачни период на овом подручју и стабилизовао регион у протеклих 28 година. Све ово вријеме, Република Српска се бори за поштовање наведеног споразума као и за задржавање његовог правног оквира. С тим у вези, непријатно смо изненађени покушајима њемачког држављанина, господина Шмита, да се без икаквог одговарајућег законског мандата или овлашћења мијеша у унутрашње односе, нарушава Дејтонски мировни споразум, и изазива озбиљну штету народима и ентитетима у Босни и Херцеговини.
3. Сходно томе, високо бисмо цијенили Ваш ангажман којим би се ставила тачка на ово неприхватљиво мијешање унутрашње политичке односе у нашој земљи, као и на став господина Шмита, чији су покушаји интервенција у правосудни систем озбиљно нарушили односе унутар Босне и Херцеговине.
4. Kао што је предвиђено Дејтонским мировним споразумом (видјети Анекс 10, страна 111), стране су се обратиле Савјету безбједности Уједињених нација (и никоме другом) да именују високог представника који ц́е олакшати имплементацију Дејтонског мировног споразума. Сходно томе, шест високих представника именовано је сагласношћу Савјета безбједности, седми је имао искључиво сагласност у нацрту који није усвојен, док само један није добио сагласност Савјета безбједности кроз резолуцију.
5. По окончању мандата посљедњег високог представника, господина Валентина Инцка, 2021. године, именовање господина Шмита је предложено Савјету безбједности УН-а и јасно је одбијено. Ипак, што је још невјероватније, знајући да није именован и да нема овлашћења, господин Шмит се појавио и представио се као високи представник, дајући наредбе и понашајући се као да има право на ту функцију.
6. Свјестан чињенице да његова функција није ни потребна, господин Шмит је најавио да себе сматра посљедњим високим представником. Са дрскошћу која би се могла мјерити са „après moi, le déluge“ намјерно је отишао корак даље и починио кривично дјело, односно, наметнуо је измјене и допуне Kривичног закона БиХ што је искључива надлежност Парламентарне скупштине БиХ. Ова радња је у круцијалној недосљедности са потписаним Дејтонским мировним споразумом, а господин Шмит је овим показао да га није брига за будуће импликације његових бруталних дјела према народу Босне и Херцеговине.
7. У овом тренутку господин Шмит је своје напоре усмјерио на прогон изабраног предсједника Републике Српске. Подстицао је институције Босне и Херцеговине да покрене кривични поступак и процесуира предсједника Републике Српске. Другим ријечима, страни, у овом случају њемачки држављанин, који незаконито тражи неограничену моћ управљања БиХ, дјелује против легално изабраних и именованих званичника који су једноставно обављали формалне активности које су по закону требали обављати.
8. Овај поступак представља неприхватљив напад на суверенитет и демократски уставни поредак БиХ и одбацивање владавине права и потребно га је одмах зауставити.
9. Досадашње понашање и неспретно бављење осјетљивим питањима господина Шмита – чак и да је именован високим представником – показује изнова да он не посједује стварно искуство везано за односе на Западном Балкану, нити дипломатско знање, вјештине или осјетљивост за тешку историју БиХ. Чак ни у својству у којем се сам представио, господин Шмит се није показао као посредник у рјешавању криза, већ их је насупрот томе, више пута сам произвео. Управо због тога, преовладавајуће мишљење јавности је да господин Шмит штети и дестабилизује БиХ.
10. Током више од седам деценија, ваша земља је успоставила узорну традицију демократије и људских права, практиковану у Њемачкој и промовисану у иностранству. Нимало у складу са том традицијом, господин Шмит је злоупотријебио демократију и људска права у једној европској земљи, угрожавајући стабилност читавог региона Балкана својим неодговорним поступцима.
11. Увјерен сам да као изабрани предсједник Бундестага схватате озбиљност ове ситуације и њене импликације. Такође бих истакао, да би игнорисање и прекорачење воље народа, неовлашћени и деструктивни поступци господина Шмита могли да изазову озбиљне и екстремне реакције у нашем веома деликатном и крхком региону.
12. Такође, припадници друга два конститутивна народа су својим протестима односно изјавама њихових највиших званичника јасно изразили своје противљење поступцима господина Шмита. Штавише, покушаји господина Шмита да, док је обављао високе дужности у својој земљи, рехабилитује пилота злогласне Легије Kондор, током чијег бомбардовања је само у Шпанији убијено на хиљаде цивила , а за шта је добио највиша нацистичка одликовања, за Србе и грађане Републике Српске уопште, који су највише страдали од нацистичке и усташке окупације, требало би да буде више него довољан разлог да се господин Шмит дисквалификује за обављање било које службене функције.
13. Поштована предсједнице, присјећајући се вашег говора приликом одржавања часа сјећања на жртве националсоцијализма, сматрамо да господин Шмит ни под којим условима не би требало да обавља званичну функцију, нарочито на просторима на којима живе Срби. Предрасуде стваране годинама према српском народу, посебно су болне и тешко подношљиве, али то никада није спријечило српски народ да стане иза политике за коју сматра да брани његово достојанство и гарантује његову безбједност.
14. Дијелећи заједничке људске, културне и цивилизацијске идеале, Република Српска високо цијени чврсте односе са Њемачком, посебно на демократском и економском плану. Република Српска доприноси више од 41% привреде БиХ која је суштински повезана са Њемачком, гђе пола милиона Срба живи као лојални и одани грађани који доприносе њемачком друштву.
15. С обзиром на озбиљност ситуације и потенцијално негативне реперкусије, позивам Вас да што прије господина Kристијана Шмита вратите назад у Њемачку.
У нади да ћете што прије узети у обзир нашу молбу, унапријед Вам захваљујем и срдачно Вас поздрављам.“