Чубриловић о годишњици Устава: Српску је сачувало јединство њених представника

Скупштина српског народа у БиХ 28. фебруара 1992. године донијела је први Устав Републике Српске, који је до данас узидан у сам темељ њеног постојања као један од најважнијих конститутивних аката који су били уставноправна основа за стварање Републике Српске. 

Прије Устава, Скупштина српског народа у БиХ, основана 24. октобра 1991. године,  донијела је 9. јануара 1992. године, Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. 

Устав су једногласно изгласали посланици првог сазива Народне скупштине Републике Српске, бирани од грађана на изборима у јесен 1990. године, чиме је овај највиши уставноправни акт имао сва обиљежја  демократског, народног устава. 

На темељима Декларације о оснивању први Устав Републике Српске гарантовао је пуну  равноправност и једнакост народа и грађана Републике пред законом и заштиту од било ког облика дискриминације.

Истога дана када је усвојен Устав Републике Српске посланици су донијели и Уставни закон за његово спровођење који је прописао неколико битних одредби, међу којима:   вријеме ступања на снагу Устава Републике Српске и формирање и рад републичких органа и организација; састав Народне скупштине Републике Српске; начин избора предсједника Републике; избор предсједника и чланова Владе; избор предсједника и судија редовних судова; усклађивање статута општина; доношење 13 закона који ће омогућити рад државних и других органа Републике Српске; доношење три изборна закона; примјењивање закона СФРЈ и СР БиХ који нису у супротности са Уставом Републике Српске до доношења закона од стране Народне скупштине.

Управо Уставни закон, донесен 28. фебруара 1992. године, омогућио је примјену првог Устава Републике Српске и функционисање саме Републике у њеном зачетку. 

Био је то веома храбар корак српских посланика, само неколико мјесеци након оснивања Скупштине српског народа у БиХ, којим је означено стварање Републике Српске.

Улога Народне скупштине Републике Српске у оснивању Републике била је кључна и одлучујућа. Народна скупштина је тако од 9. јануара, дана доношња Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ, па до избора и  конституисања нових органа и институција установљених првим Уставом обављала функције државних органа у Републици.

Није неважно напоменути да су први Устав Републике Српске, који је са бројим измјенама и допунама на снази до данас, као и Одлука о његовом проглашњу, 28. фебруара 1992. године, доносени једногласном одлуком свих 77 посланика Скупштине српског народа у БиХ (72 из СДС, четири из Савеза реформских снага и једног из СПО).

Управо тај податак до данас свједочи да су посланици Народне скупштине, који долазе из различитих политичких партија и често воде беспоштедну политичку борбу, од првих аката конституисања Републике до данас имали недвосмислен и једногласан став када је ријеч о заштити суштинских интереса Републике Српске. Управо то суштинско јединство, без обзира на политичка опредјељења, сачувало је Републику Српску кроз ове 24 године.

Први Устав Републике Српске неоспорно је био демократски и на демократски начин донесен највиши устанвоправни акт Републике Српске. Од тога дана до данас, 24 године касније, Народна скупштина Републике Српске наставила је континуитет сталне борбе за правичнију, бољу и просперитетнију Републику Српску. Ту борбу Народна скупштина Републике Српске ће и наставити, у интересу грађана Републике Српске, чије ставове и заступају њихови народни посланици.