ПИТАЊЕ:
Клуб посланика Српске демократске странке поставио је на Петнаестој сједници, одржаној 27. априла 2021. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
Молим да министар Касиповић одговори да ли је обавијештен и ако јесте, да објасни догађај који се прије пар мјесеци догодио у Вишем привредном суду у Бања Луци.
Медији су упознали јавност да се пред Окружним привредним судом у Требињу води спор у коме је предузеће из Србије тужило предузеће из Хрватске због дуга. Судија у спору био је предсједник Окружног привредног суда, по националности Бошњак. На захтјев туженог, предузећа из Хрватске, предсједник Вишег привредног суда у Бања Луци, по националности Хрват, донио је рјешење и изузео из даљњег вођење овог спора свог колегу предсједника Окружног привредног суда у Требињу, по националности Бошњака, а да за то није имао никакв правно ваљан разлог или основ.
Тражим да објасните:
- Зашто је предсједник Вишег привредног суда Драго Туркеш прихватио приједлог предузећа из Хрватске и изузео свог колегу предсједника Окружног привредног суда Смајила Беговића и тим поступком направио судски преседан јер је ту одлуку донио без икаквог правног разлога или основа?
- Зашто је Драги Туркешу требало 90 дана да одлучи о свом питању, а у пракси се о приједлогу за изузеће судије одлучује истог дана по пријему таквог приједлога?
Ова одлука Драге Туркеша изазвала је велико интересовање судија и адвоката у Источној Херцеговини и представља велики корак назад нашег и иначе лошег правосуђа. Који су правни аргументи и чињенице опредијелиле судију Драгу Туркеша да донесе поменуту одлуку? Да ли се овдје ради о национализму, незнању или корупцији?
ОДГОВОР:
Број: 08.020/052-3319/21
Датум: 14.05.2021.године
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Генерални секретаријат
Предмет: Одговор на посланичко питање.-
Посланичко питање постављено испред Клуба посланика Српске демократске странке на наставку 15. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане дана 27. априла 2021. године гласи:
„ Зашто је предсједник Вишег привредног суда Драго Туркеш прихватио приједлог предузећа из Хрватске и изузео свог колегу предсједника Вишег привредног суда Смајила Беговића и тим поступком направио преседан јер је ту одлуку донио без икаквог праваног разлога или основа?
Зашто је Драги Туркешу требало 90 дана да одлучи о свом питању, а у пракси се о приједлогу за изузеће судије одлучује истог дана по пријему таквог приједлога?
Ова одлука Драге Туркеша је изазвала велико интересовање судија и адвоката у Источној Херцеговини и представља велики корак назад нашег и иначе лошег правосуђа.
Који су правни аргументи и чињенице опредијелиле судију Драге Туркеша да донесе поменуту одлуку? Да ли се овдје ради о национализму, незнању или корупцију?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), дајемо сљедећи
О Д Г О В О Р
Истичемо да је Клуб посланика Српске демократске странке на 14. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 10. фебруара 2021.године, упутио посланичко питање истог садржаја, а на које је ово министарство доставило одговор актом број: 08.020/052-1156/21 од 10.03.2021.године, који гласи:
„Рјешењима предсједника Вишег привредног суда у Бањој Луци број 66-0-Су-19-001004-3 и број 66-0-Су-19-001003-3 од 30.01.2020. године искључен је предсједник Окружног привредног суда у Требињу Смајил Беговић, као поступајући судија, од вршења судијске дужности у два предмета тог суда и то:
У предмету број 62 0 Пс 012063 19 Пс: по тужби „Омега плус“ д.о.о. Београд, заступаног по пуномоћнику Василију Нововићу, адвокату из Фоче, против туженог „Кермас енергија“ д.о.о. Загреб, заступаног по пуномоћницима др Предрагу Барошу, адвокату из Бања Луке и др Ненаду Барошу, адвокату из Сарајева, ради дуга и накнаде штете. Овај предмет сада је у фази првостепеног поступка у Окружном привредном суду у Требињу (поступајући судија је Мирјана Кокотовић), а према подацима из ЦМС, посљедња процесна радња је рјешење од 20.10.2020. године о допуни рјешења о вјештачењу.
- редмету број 62 0 Пс 012186 19 Пс: по тужби „Омега плус“ Београд, заступаног по пуномоћнику Василију Нововићу, адвокату из Фоче, против туженог „ЕОЛ Први“ д.о.о. Невесиње , заступаног по пуномоћницима др Предрагу Барошу, адвокату из Бања Луке и др Ненаду Барошу, адвокату из Сарајева, ради побијања одлука. Овај парнични поступак окончан је првостепеном пресудом Окружног привредног суда у Требињу од 14.12.2020. године (поступајући судија је Даница Војиновић), те је спис са жалбом тужиоца достављен у Виши привредни суд у Бањој Луци дана 04.02.2021. године и биће узет у рад у складу са кварталним Планом рјешавања предмета.
Према члану 357. став 1. тачка 4. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), судија ће бити искључен од вршења судијске дужности (искључење), ако између судије и странке тече нека друга парница.
У конкретном случају искључење предсједника Окружног приведеног суда у Требињу, као поступајућег судије у наведеним парничним предметима тражено је због тога што су „Кермас енергија“ д.о.о. Загреб и „ЕОЛ Први“ д.о.о. Невесиње, против њега и Републике Српске поднијели тужбу од 18.10.2019. године, ради накнаде штете.
Тај поступак се води пред Основним судом у Бањој Луци под бројем 71 0 Мал 314816 19 Мал, а судија Смајил Беговић је, као тужени у тој парници, након достављања тужбе доставио поступајућем суду одговор на тужбу, у којем оспорава мјесну надлежност суда и основаност тужбеног захтјева.
Захтјев за искључење предсједника Окружног привредног суда у Требињу Смајила Беговића, као поступајућег судије у наведеним предметима, достављен је овом суду са приложеном документацијом дана 11.12.2019. године. Међутим, било је потребно извршити додатне провјере (поред осталог и због тога што је у ЦМС исказано одбијање, а странкама је достављено рјешење о усвајању мјере обезбјеђења) и анализирати бројне поднеске странака и суда, у периоду смањеног обима рада због празника, па је о искључењу одлучено рјешењима од 30.01.2020. године, уз напомену да се ради о сложеним предметима и великим вриједностима спора, те специфичним поводима и разлозима за искључење, које нисмо имали у досадашњој пракси. При томе је судија Смајил Беговић тражио да се не одлучује одмах о његовом искључењу, очекујући да ће тужба против њега бити одбачена.
На крају сматрамо да се из свега изведеног може закључити да се не ради ни о каквом „скандалозном изузећу“ нити о „отвореној наклоности…“, као што се наводи у посланичком питању. Прије би се могло закључити да су, најблаже речено, некоректни овакви паушални и неаргументовани наводи.“
М И Н И С Т А Р
Антон Касиповић