ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП поставио је на Седамнаестој сједници одржаној 28. марта 2017. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА
Зоран Церовина настањен на Палама посједовао је прије рата стан у општини Пале-Прача у Федерацији Босне и Херцеговине, који је у међувремену девастиран.
Исти није успио остварити повратак у општину Пале-Прача, нити добити грађевински материјал за изградњу стамбене јединице, нити учествовати у пројекту ''Кључ у руке''. У међувремену је узео кредит и купио стан на Палама и изгубио статус избјеглог и расељеног лица.
Молим Вас да ми одговорите какав је статус имовине господина Зорана Церовине , те каква су његова права по овом питању?
ОДГОВОР:
Број:________________________
Дана,_______________________
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет:Одговор на посланичко питање.-
Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП на Седамнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 28. марта 2017. године, поставио је сљедеће посланичко питање:
“Зоран Церовина настањен на Палама посједовао је прије рата стан у општини Пале-Прача у Федерацији Босне и Херцеговине, који је у међувремену девастиран.
Исти није успио остварити повратак у општину Пале-Прача, нити добити грађевински материјал за изградњу стамбене јединице, нити учествовати у пројекту „Кључ у руке“. У међувремену је узео кредит и купио сатн на Палама и изгубио статус избјеглог и расељеног лица.
Молим Вас да ми одговорите какав је статус имовине господина Зорана Церовине, те каква су његова права по овом питању?.“
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске," бр.10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске," бр. 31/11 ), дајемо слиједећи
О Д Г О В О Р
Значајан број расељених лица из Федерације Босне и Херцеговине међу којима је свакако господин Зоран Церовина, су се по принципу добровољности опредјелили да живе у Републици Српској и не чекајући ничију помоћ, самостално су рјешавали своје стамбено питање.
Сва та лица чија је имовина уништена и девастирана, треба да имају право на обнову своје имовине без обзираа што су у садашњем мјесту боравишта ријешили своје стамбено питање и то је предвиђено Ревидираном стратегијом Босне и Херцеговине за провођење Анекса 7. Дејтонског мировног споразума. Да би се то реализовало потребно је донијети нови закон о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним лицима у Босни и Херцеговини, или извршити измјене и допуне постојећег закона гдје би се законском нормом регулисала сва три права за расељена лица и избјеглице предвиђена Анексом 7. Дејтонског мировног споразума, а то су право на повратак, укључујући обнову и реконструкцију имовине, право на слободан избор мјеста живљења и право на компензацију – накнаду штете за имовину која се не може обновити. Нажалост, један покушај доношења оваквог закона није прошао друго читање у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, те нам је и данас питање компензације-накнаде штете мртво слово на папиру.
Такође желимо нагласити да је приједлогом закона који није усвојен било предвиђено да расељена лица као накнаду за своју имовину исту могу обновити без обзира што су ријешили своје стамбено питање у садашњем мјесту боравишта ако нису за то добијали средства од надлежних институција нити од међународне заједнице и међународних организација. А за оне чија се имовина не може обновити нпр. зграда гдје је неко имао стан је тотално уништена и није предвиђена обнова те зграде, такво лице би требало добити накнаду штете - компензацију за стан који је имало.
Дале, да би се рјешавали овакви проблеми као што је случај г-дина Церовине, неопходно је закодавно уредити ово питање на нивоу Босне и Херцеговине.
С поштовањем,
М И Н И С Т А Р
Давор Чордаш