Народни посланик Мирослав Брчкало Министарству трговине и туризма

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП поставио је на Десетој сједници одржаној 2. марта 2016. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ТРГОВИНЕ И ТУРИЗМА

               На који начин ресорно Министарство, односно Влада Републике Српске може помоћи Олимпијском центру Јахорина, који се налази у изузетно тешкој ситуацији послије још једне пропале зимске туристичке сезоне, односно, у складу са овим занима ме како видите будућност ОЦЈ, његову власничку структуру, да  ли се разговарало са потенцијалним стратешким претнерима који су спремни ући у ОЦ, као што су на примјер скијалишта Србије или неки други потенцијални партнери, који је у могућности обезбиједити финансијска средства за евентуално завршетак осњежавања, вјештачко осњежавање, који једини гарнтује успјешну туристичку сезону?

ОДГОВОР:

Број: 14-01-07-668/16

Датум: 18.03.2016. године

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање

"Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП-а, на  Десетој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 02. и 03.03.2016. године поставио је сљедеће посланичко питање: "На који начин ресорно Министарство, односно Влада Републикле Српске може помоћи Олимпијском центру Јахорина, који се налази у изузетно тешкој ситуацији послије још једне пропале зимске туристичке сезоне, односно, у складу са овим занима ме како видите будућност ОЦЈ, његову власничку структуру, да ли се разговарало са потенцијалним стратешким партнерима који су спремни ући у ОЦЈ, као што су на примјер скијалишта Србије или неки други потенцијални партнери, који су у могућности обезбједити финансијска средства за евентуално завршетак осњежавања, вјештачно осњежавање, који једини гарантује успјешну туристичку сезону?".  

               У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник  Републике Српске", број 31/11), дајемо сљедећи:

О Д Г О В О Р

А.д. "ОЦ Јахорина" је стратешко предузеће Републике Српске у области туризма, а већински акционари у предузећу су "Акцијски фонд РС" ад. Бања Лука и "Фонд за реституцију РС" а.д. Бања Лука који у капиталу Друштва партиципирају са око 86 %. Овим фондовима у својству акционара а.д. ОЦ "Јахорина", Пале управља "Инвестиционо - развоја банка РС" а.д. Бања Лука у складу са Законом о Инвестиционо-развојој банци Републике Српске  ( "Службени гласник РС", бр 56/06, 28/13) , Законом о  Акцијском фонду РС ("Службени гласник РС", број 28/13) и Законом о Фонду за реституцију РС( "Службени гласник РС", бр. 56/06 и 39/13).

Отуда правац будућег развоја Друштва зависиће од процјене одрживости предложених  модела планиране организације Друштва који су од стране Управе и Надзорног одбора Друштва предложени у документу под називом: "План пословања Друштва за период 2015. – 2017. године са приједлогом мјера за побољшање пословања". У наведеном документу менаџмент Друштва  предложио је модел по којем  је потребно окончати започети инвестициони циклус у а.д. Оц "Јахорина",Пале, као могући реални начин за излазак из финансијске дубиозе.  Према том моделу а.д. Оц "Јахорина", Пале наставља са управљањем цјелокупним туристичким инфраструктурним системом и пружањем угоститељских садржаја (хотел Бистрица), уз даљи наставак инвестиција у циљу проширења услуга (изградња новог четворосједа комплетно вјештачко осњежавање једне стазе) или проширења постојећих услуга (реконструкција хотела "Бистрица", проширење стаза и сл.).  Према тој пројекцији укупна улагања потребна за окончање инвестиционог циклуса на Јахорини износе око 19.492.000,00 КМ (варијанта А). Према финансијској варијанти Б укупна минимална улагања у окончање инвстиционог циклуса на Јахорини пројектована су на износ 11.5000,000,00 КМ. Разлика између  финансијске конструкције А и Б је у изградњи новог четворосједа укупне пројектоване вриједности 6.500.000,00 КМ и броју потребних нових машина за табање стаза. Средства за реализацију овог модела изнашла би се или путем кредитног задужења а.д. ОЦ "Јахорина", Пале или од директно од стране Владе Републике Српске као субвенција или преко а.д "ИРБРС". Такође, један од модела подразумијева обезбијеђење финансијских средстава за окончање започетих инвестиција на Јахорини путем кредитног задужења код Европске - инвестиционе банке. По овом питању менаџмент Друштва је затражио издавање гаранције Владе Републике Српске за кредитно задужење код ЕБРД, а по истом питању а.д."ИРБРС" Бања Лука се изјаснила да се додатном кредитном задужењу мора приступити крајње опрезно у смислу планирања пројекције финансијских токова, као и могућности поврата нових кредитних средстава имајући у виду постојеће обавезе и проблеме у њиховом сервисирању. У складу са процеудром прописаном   Законом о задуживању, дугу и гаранцијама РС ( "Службени гласник РС", бр.71/12 и 52/14) од а.д. ОЦ "Јахорина", Пале затражена је  анализа финансијског стања и тренутне кредитне изложености Друштва, ради евентуалног издавања гаранције Владе РС за кредитно задужење код ЕБРД.

Надаље, према једном моделу будуће организације Друштва у Плану пословања за период 2015-2017. година, Друштво би се требало трансформисати у холдинг, а вертикални транспорт скијаша и угоститељство раздвојити кроз формирање два посебна акционарска друштва. У другој фази овога плана би свако од ова два новоформирана  друштва требало да нађе приватног партнера који би стекао већинско власништво и тиме ОЦ Јахорину претворио у неку врсти инвестиционог фонда. На тај начин не би дошло до новог задужења, нити би Република Српска требала да инвестира нова средства, док би иницијатива за развој туристичке дестинације постепено, али трајно била препуштена приватном капиталу. На крају по посљедњом предложеном моделу предвиђена је и  хитна продају хотела Бистрица и инвестирање овако прибављених средства у вертикални транспорт и осњежавање, те у угоститељство на стазама, а како би се дјелимично окончао инвестициони циклус.

Међутим, План пословања Друштва за период 2015. – 2017. година са приједлогом мјера за побољшање пословања није усвојен на посљедној сједници Скупштине акционара Друштва. Разлог за наведено је мишљење   "ИРБРС" а.д. Бања Лука  о непотпуности наведеног документа и  потреби његове допуне и дораде, тако да је за поједине предложене моделе потребно извршити додатну  анализу оправданости дугорочних и краркоточних мјера, израдити бизнис план и приједлог колатерала, cost/benefit анализу, пројекцију готовинских токова, односно свеукупно посматрано анализу оправданости нових инвестиција и могућности њеног финансирања, са прегледом постојећих и потенцијалних ризика (временски, валутни, ризик промјене каматних стопа и слично).

Имајући у виду наведено потребно је да менаџмент Друштва у наредном периоду доради Трогодишњи план пословања на начин како је то затражио већински управљач а.д. "ИРБРС", Бања Лука, те да се ревидирани документ разматра на предстојећој сјединици Скупштне акционара. Модалитети будућег фунционисања „ОЦ Јахорина“ још увијек се разматрају, а након анализе свих потенцијалних статусних промјена на Јахорини предложиће се најбоље рјешење, које ће бити доступно јавности. У зависности од процјене оправданости појединих модела организације у ревидираном документу  од старне а.д. "ИРБРС", Бања Лука трасираће се  будући модел пословања а.д. ОЦ "Јахорина", Пале.

Што се тиче питања о изналажењу  потенцијалних стратешких партнера, као што су нпр. "Скијалишта Србије" истичемо да Влада Републике Српске није преговарала  са представницима Владе Србије, нити са Скијалиштем Србије о њиховом преузимању а.д. ОЦ "Јахорина", Пале. Крајем прошле године потписан је протокол између „ОЦ Јахорина“ а.д.  и "Скијалишта Србије" који отвара сарадњу ова два центра, али конкретних разговора о преузимању Друштва  од стране Скијалишта Србије  није било.

               С поштовањем,

 

                                                                                                                             М И Н И С Т А Р

                                                                                                                       Др Предраг Глухаковић

 

 

02.03.2016
Сазив: 
9