Писмо Предсједника Народне скупштине Републике Српске Предсједнику Парламентарне скупштине Савјета Европе са примједбама у вези Резолуције 1513 (2006)

Верзија за штампањеPDF верзија
14.07.2006

Број: 01-926/06

Г-дин Рене ван дер ЛинденПредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе

 

Предмет: Примједбе у вези Резолуције 1513 (2006), коју је Парламентарна скупштина Вијећа Европе усвојила 29. јуна 2006.

 

Поштовани,

Парламентарна скупштина Савјета Европе је 29. јуна 2006 усвојила Резолуцију 1513 (2006) о уставним реформама у Босни и Херцеговини. Нажалост, неке од препорука из Резолуције су у потпуном нескладу са Општим оквирним уговором за мир у Босни и Херцеговини, познатијим као Дејтонски споразум, и исти крше. Оне такође представљају озбиљну опасност за дугорочно одржавање сигурности и стабилности у Босни и Херцеговини.

Као Предсједник Народне скупштине Републике Српске, морам да изразим своје најдубље неслагање са неким од препорука Резолуције. Такође је тешко схватити да је документ од такве важности, који се односи на уставни систем земље чланице Савјета Европе, могао бити усвојен без доброг разумијевања стварне ситуације у земљи, и са само 53 гласа за од укупно 313 посланика ПССЕ са правом гласа. Резолуција је проузроковала дубоку и запаљиву политичку дебату у Босни и Херцеговини.

Дејтонски споразум је пажљиво сачињен како би на ефикасан начин одговорио потреби сложене популацијске и међуетниче територијалне структуре у послијератној Босни и Херцеговини. Као такав, он представља камен темељац, као и рјешење од виталног значаја за одрживост мира, стабилности и сигурности у земљи. Територијална организација БиХ на два главна ентитета, Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине омогућава грађанима БиХ различитих националних припадности и менталитета право на несметан живот и развој на мјестима од њиховог избора, гдје се осјећају слободни и сигурни. Покушај да се радикално измијени осјетљива уставна структура Босне и Херцеговине, како изнутра тако и с поља, озбиљно нарушава осјетљиве и дуге преговоре домаћих политичких субјеката о Уставу.

Представници међународне заједнице, посебно Европске Уније, Сједињених Америчких Држава и Русије потпомагали су преговоре и давали савјете и подршку споразумијевању. Стога је Резолуција у дубоком нескладу са званичним напорима многих међународних представника у Босни и Херцеговини.

Дозволите ми да Вам представим додатне коментаре на поједине сегменте Резолуције:

 

Напомене у вези текста Резолуције

 

Параграф број 2:

У вези наведене статистике према којој 60% од укупног домаћег прихода се троши на одржавање ентитетског и државног апарата, треба разјаснити главне разлоге за такву ситуацију. Основни разлог је сложена и скупа структура ентитета Федерације Босне и Херцеговине, са својих 10 кантона, 10 скупштина и влада. Република Српска троши много мање на администрацију у поређењу са Федерацијим БиХ. Прецизније, ниво такси на примања у Републици Српској износи 52%, док у Федерацији он износи 69%. Даље, с обзиром на број службеника запослених у административним тијелима, морамо узети у обзир чињеницу да на сваког службеника на државном нивоу долазе два на ентитетском, а у Федерацији БиХ још додатних 10 на кантоналном нивоу. Стога, главни разлог за административну неодрживост и неефикасност у односу на капацитет буџета не лежи на ентитетском, него на кантоналном нивоу Федерације БиХ.

Параграф број 8:

Основни разлог због којег, 26. априла 2006., у Представничком дому предложени амандмани нису усвојени, лежи у недостатку воље представника Федерације БиХ да подрже и гласају за амандмане. На ово треба додати да је 11 од 12 представника из Републике Српске гласало да амандмани буду усвојени. Штавише, сви представници из РС учествовали су у процесу, што није био случај са представницима из Федерације БиХ. Амандмани нису усвојени зато што није било довољне већине представника из Федерације БиХ. Неки дијелови Резолуције су у контрадикцији с овим наводом, притом критикујући Републику Српску.

Параграф број 10:

Октобарски избори бити ће осми узастопни избори који ће се одржати под условима и одредбама из Устава из 1995. До 2002, сви избори у Босни и Херцеговини организовани су, и одржани под супервизијом ОСЦЕ-а (Организације за сигурност и сарадњу у Европи), организације која је потпуно поштовала Устав, и на чијој су бази заснована изборна правила. Ово значи да су сви избори одржани од 1995 до данас били у потпуном складу с Уставом. Неки од домаћих политичких субјеката у Босни и Херцеговини због својих изборних политичких намјера сада покушавају да докажу да су избори били и биће одржани уз нарушавање преузетих обавеза из Савјета Европе и европских конвенција. Подршка овој идеји је истински опасна за укупни уставни систем, и као у било којој другој земљи гдје неко покуша да изазове изборну кризу, има непредвидиве посљедице.

Параграф број 11:

У вези с овим параграфом, такође би требало разјаснити да прије Референдума у Црној Гори, одржаног 21. маја 2006., политичке странке из Федерације БиХ су биле те које су напустиле и нарушавале преговоре о уставним реформама, покушавајући на тај начин да наметну промјене које у потпуности само њима иду у корист, без икаквог договора са Републиком Српском. Онај нови вал ширења национализма и неповјерења од стране представника Федерације БиХ за посљедицу има одређене реакције у Републици Српској. Штавише, грађани Републике Српске изражавају дубоко неслагање са одлуком Уставног суда о укидању грба и химне РС. На ово би такође требало додати да одлука Суда ступа на снагу у децембру 2006. Ово контроверзно питање је подигнуто потпуно непотребно, без икакве претходне базе за то, и представља легални преседан.

Параграф број 12:

У погледу недавних изјава о одржавању референдума у Републици Српској, парадокс је да је једина званична установа из БиХ која је дискутовала ово питање, и о томе јавно износила мишљење, заправо Парламент Федерације БиХ, а не институције Републике Српске.

У вези Ваше информације према којој је прикупљено више од 50,000 потписа подршке у корист одржавања референдума, Народна скупштина РС не располаже нити једним доказом за то. Тачно је да су неке невладине организације започеле процес прикупљања потписа у корист одржавања референдума, али треба нагласити да ни једна знанична институција ту одлуку није подржала, нити издала дозволу за то.

Параграф број 13:

У погледу изјаве да су чланови из Републике Српске ти који стално ремете рад Управног одбора Дирекције за реформу полиције, Народна скупштина РС изражава строго неодобравање такве изјаве, и жели да изрази своје чуђење због неистинитости. Нажалост, у Одбору постоји само један представник из Републике Српске, и заправо то и јесте предмет критика и препорука Народне Скупштине РС у корист адекватне заступљености у Одбору, као и доношење одлука путем договора. Члан Одбора из Републике Српске, по препоруци Народне скупштине РС, учествује као посматрач у раду Одбора све док Савјет министара не промијени његову структуру у корист равноправне заступљености. Република Српска има активну улогу у реформи полицијских структура, притом дајући разне иницијативе не само у Одбору. Главни узрок за ометање рада Одбора не лежи у члану из РС, него у покушајима представника Федерације БиХ да манипулишу већинским гласањем, и тиме наметну своје одлуке које иду само њима у корист. Као резултат тога, сугестије и приједлози представника из РС се не слушају, и њихове примједбе бивају одбачене.

Параграф број 18:

У вези са приједлогом да се трајно укине ентитетско гласање из Представничког дома, то представља оштро уплитање у унутрашње послове и ударац компромису о уставним реформама. Потичући ову иницијативу, Парламентарна скупштина Савјета Европе заправо даје подршку онима који су првенствено одговорни за неусвајање предложених уставних амандмана. То је један од најопаснијих удара на осјетљиву уставну структуру у Босни и Херцеговини. У покушају да пронађем одговарајуће поређење у вези с овим, могу рећи да не могу замислити да ПССЕ, на примјер, усвоји препоруку за укидање кантона у Швицарској, савезних држава у Њемачкој, или основну уставну структуру било које од држава чланица ПССЕ-а.

Параграф број 19:

У суштини, администрација треба да буде ефикасна и објективна. Одговорности дате нижим нивоима, као и формирање институција су у складу са Уставом. На дугом путу према Европској унији, требамо формирати нове установе да би били у могућности да потпуно испунимо стандарде ЕУ. Свако смањење у броју нових институција само може угрозити заједничке напоре у реализацији заданих обавеза према ЕУ.

Стога, ова препорука није у складу са претходним приједлозима које је дала ЕУ, а према којима постепено усклађивање законодавства БиХ захтијева адекватне институције како би се обавезе према ЕУ могле испунити.

Параграф број 20:

У вези са препоруком за нацрт новог устава до октобра 2010., Народна скупштина Републике Српске заступа став према којему било која нова одлука о наметању нацрта новог устава без претходно постигнутог консензуса мора бити искључена. Такав покушај наметања рјешења или одлука може само произвести негативне импликације на стабилност у земљи.

Параграф број 20.1:

За сада, било која препорука за успостављање представљања које се базира на грађанском прије него на етничком принципу не може бити примијењена због непремостивих разлика између етничких група у Босни и Херцеговини, проистекли као посљедица рата. Упркос временском периоду од 10 година од прекида рата у Босни и Херцеговини, ожиљци су још свјежи и видљиви да би се прешло на представљање базирано на само грађанском принципу.

Параграф број 20.3:

У погледу препорука за поновно преиспитивање територијалне организације БиХ, као и промјене у надлежности између разних нивоа администрације, треба нагласити да је управо ова тема била један од фактора за избијање рата у БиХ. Стога, Народна скупштина РС сматра да све институције ЕУ треба да искључе препоруке ове врсте из будућих приједлога, пошто то представља директни удар успостављању одрживе стабилности у земљи.

Параграф број 21.1:

Ова препорука је директно у контрасту са договореним принципима према којима свако рјешење треба тражити путем договора. Стога, у погледу ове теме, Народна скупштина РС се не слаже са наметањем било које одлуке.

Овоме би требало додати да компромис о принципима акредитације на државном нивоу, као и финансирању на нижим нивоима је већ постигнут. Ово је резултат веома дугих и исцрпљујућих преговора. Препорука из Резолуције представља корак уназад, и угрожава постигнути споразум, чиме проузрокује већу вјероватноћу да компромис буде изгубљен, а државни закон неусвојен.

Параграф број 21.2:

Народна скупштина и Парламент БиХ су већ усвојили Закон о основним и средњим школама. У погледу сегрегације у школама, као и програма "Двије школе под једним кровом", треба разјаснити да се овај проблем јавља само у Федерацији БиХ, и никад није био присутан у Републици Српској.

Параграф број 21.7:

Успостава Врховног суда на државном нивоу није у складу са тренутним уставним поретком у Босни и Херцеговини. Тренутно постоје два врховна суда на ентитетском нивоу чији је рад ефикасан.

 

Поштовани,

Народна скупштина Републике Српске још једном жели да изрази своје неслагање са неким од препорука које су дефинисане у Резолуцији 1513. Оне не само да представљају кршење Дејтонског споразума и до сада договорених принципа, већ такође представљају потенцијалну опасност по цјелокупну сигурност, стабилност и просперитет Босне и Херцеговине.

Осим овога, такође би укратко требало споменути да нас је Г.дин Кимо Саси, посланик Савјета Европе, у писму, обавијестио да је Федерација БиХ избјегавала и још избјегава имплементацију Одлуке о Повељи људских права број ЦХ/02/8923, која је издата 10. јануара 2003., што значи више од двије године, тиме директно кршећи реализацију обавеза, а посебно препоруке Савјета за људска права и Омбудсмена. (Став Савјета Европе 234 (2002)). Парламентарна скупштина Савјета Европе ово није укључила у Резолуцији.

У рјешавању потенцијалних питања, Народна скупштина РС ће увијек заступати дијалог и принцип договора. У потпуности ће подржати процес европских интеграција, и од себе дати све како би испунила преузета обећања и одговорности, и то у циљу добробити не само грађана Републике Српске већ и цијеле Босне и Херцеговине.

 

Срдачно,

Предсједник Народне скупштине Игор Радојичић

Писмо Предсједника Народне скупштине Републике Српске Предсједнику Парламентарне скупштине Савјета Европе са примједбама у вези Резолуције 1513 (2006) можете прузети.