У Народној скупштини скуп о теми "Климатске промјене у БиХ у контексту глобалних иницијатива и политика"

Република Српска, односно БиХ, због утицаја климатских промјена и глобалног загријавања од 1990. године преживјела је 23 природне катастрофе, које су за посљедице имале велике финансијске губитке, те је неопходно развијати обновљиве изворе енергије и зелену економију, поручено је у Народној скупштини на скупу о климатским промјенама.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Денис Шулић истакао је значај разговора о овој теми, како би се шира јавност упознала о проблемима који настају и који тек могу настати усљед климатских промјена.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Србренка Голић упозорила је да су у тим природним катастрофама у БиХ изгубљена најмање 46 живота, као и да се индиректна штета само на нивоу БиХ процјењују на 5,5 милијарди долара.

"Посљедице које климатске промјене изазивају по економију и, што је најтрагичније, по људске животе, упућују на то да је неопходно да се окренемо обновљивим изворима енергије, што ће нам омогућити нискокарбонску производњу, окренути нас ка зеленој економији и строго контролисаним емисијама гасова са ефектом стаклене баште", рекла је Голићева.

Обраћајући се на скупу о теми "Климатске промјене у БиХ у контексту глобалних иницијатива и политика" Голићева је истакла да је циљ да се заштите гране које су највише погођене климатским промјенама.

"Код нас је то пољопривреда, те је неопходно предузети све мјере како би се производња прилагодила климатским условима", рекла је Голићева.

Она је навела да је ресорно министарство, као контакт институција за БиХ према Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама, до сада чинило огромне напоре како би се приступило финансијским механизмима за реализацију активности које имају за циљ ублажавање и прилагођавање негативним ефектима климатских промјена, које све више утичу на живот у БиХ.

"Веома ангажовано радимо на обезбјеђивању системског приступа проблематици климатских промјена, те смо крајем 2020. Секретаријату Конвенције УН о климатским промјенама доставили Стратегију прилагођавања на климатске промјене и ниско емисионог развоја, као и План прилагођавања на климатске промјене, који дефинишу даљи пут развоја земље уз смањење емисија и прилагођавање негативним утицајима климатских промјена", рекла је Голићева.

Резидентни представник УНДП-а БиХ Стелиана Недера рекла је да је циљ данашње конференције да се сагледа све што је урађено до сада, као и планирање наредних корака у борби против штетних посљедица климатских промјена.

"До сада је доста урађено у овој области, те нам је задовољство што смо били дио тог напретка. Дјеловање у рјешавању проблема који се јављају због климатских промјена не може да чека, те је потребно реаговати што прије конкретним мјерама", рекла је Недера.

Скуп "Климатске промјене у БиХ у контексту глобалних иницијатива и политика" организују Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске и Развојни програм УН /УНДП/, у сарадњи са Народном скупштином Српске.